To se zbilo novembra meseca 62. godine. Nakon nekoliko godina mošti svetog apostola Andreja preneo je u Carigrad, mučenik Artemije po naređenju cara Konstantina. Tamo se čuvaju zajedno sa moštima svetog Luke i svetim Timoteja, u hramu svetih Apostola, unutar sveštenog žrtvenika.
Prema narodnim verovanjima, Sveti Andrej se smatra zaštitnikom velikih životinja. S njima razgovara, a one su mu pokorne. Nekada su mečkari slavili Andrijevdan, verujući da ovaj svetac kroti medvede kao pse, a da svetom putuje jašući na ovoj zveri.
Uoči Andrejevog dana, kuva se kukuruz za medvede, ili poseban kolač - mečkina pobojnica, kojim se tobože zavezivala čeljust medvedu, da ne kolje stoku. U istočnoj Srbiji dan Svetog Andreje naziva se Mečkindan. U krajevima gde ima medveda, uoči ovog dana, kuvao se kukuruz "za medvede", koji se ostavlja da prenoći na krovu, pa ako ga "mečke ne izjedu", onda ga ukućani pojedu ujutru.
Otkrijte tajnu koja se prenosila sa kolena na koleno: Zbog čega je svaki Nemanjić bio STEFAN
Po planinskim selima pravili su "mečkin kolač" - mečkina pobojnica, koji deca rano odnesu na "mečkina mesta", da medvedi ne kolju stoku. Veruje se da na taj dan medvedi ne čine štetu i ne diraju ljude, zato tada ne valja ići u lov na njih.
Za ovaj dan su vezane i mnoge zabrane: u Šumadiji ne štavi se koža niti se bilo šta sa njom radi, a u Homolju ne radi se ništa sa odećom - da ga mečke ne bi pocepale. Vodeničari skupljaju priloge u brašnu, od koga prave „hleb za mečku“, za koji tvrde da ostaje svež godinu dana.
