Drugi dan Uskrsa, u narodu poznat kao Uskršnji ili Vodeni ponedeljak, ima posebno mesto u tradiciji pravoslavnih vernika. Ovaj dan označava početak Svetle sedmice i nastavak trodnevnog obeležavanja najvećeg hrišćanskog praznika, a prati ga niz običaja za koje se veruje da donose radost, sreću i napredak u domu.
Uskrs se proslavlja tri dana – od nedelje do utorka, a ponedeljak je posvećen produžetku slavlja Hristovog vaskrsenja. Tog dana u prvi plan dolaze porodična okupljanja, odlazak u crkvu i zajedničko veselje, koji dodatno naglašavaju duh zajedništva i blagoslova. Iako se pojedini običaji razlikuju od kraja do kraja, svuda je prisutna ista simbolika, odnosno proslava novog života i duhovnog preporoda u krugu najbližih.
U crkvenom kalendaru, kao i prvi i treći dan Uskrsa, i ovaj dan je označen crvenim slovom. To znači da se izbegavaju teški kućni poslovi i rad u polju, jer je vreme namenjeno odmoru, molitvi i radosti.
Vodeni ponedeljak ujedno označava početak Svetle sedmice, tokom koje se svakodnevno služe liturgije u hramovima. Vernici i tada u crkvu donose farbana jaja, koja se dele prisutnima kao simbol života i vaskrsenja.
Prema običaju, ovaj dan treba provesti u društvu porodice i prijatelja, bilo da ih ugostite ili posetite. Veruje se da će upravo takvo raspoloženje, ispunjeno radošću i slogom, obezbediti sreću i blagostanje tokom cele godine, sve do narednog Uskrsa.
Običaji vezani za Vodeni ponedeljak
U pojedinim krajevima Srbije naziv Vodeni ponedeljak potiče od starog običaja koji datira još iz 18. veka. Tada je ovaj dan bio posvećen takozvanom „bezecovanju“ devojaka koje su bile spremne za udaju.
Mladići bi se, nakon jutarnje liturgije, okupljali i fijakerima obilazili kuće u kojima su živele devojke. Uz pesmu i muziku, naročito tamburaše u Vojvodini, pozivali bi devojke da izađu pred kuću. Kada bi neka izašla, momak koji je pokazivao interesovanje polivao bi je vodom koju je poneo sa sobom. Ovaj čin imao je simbolično značenje „čišćenja“ od prošlih ljubavi i priprema za budući brak. Količina vode kojom bi devojka bila polivena često je govorila koliko je mladić ozbiljan u svojim namerama.
Naravno, razmena uskršnjih jaja bila je neizostavan deo ovog dana, u čast Hristovog vaskrsenja.
Kako je vreme prolazilo, ovaj običaj je postepeno nestajao, pa se danas u nekim mestima zadržao tek kao simbolična vožnja fijakerom kroz selo nakon liturgije.
Odlazak na groblje ina Vodeni ponedeljak
U pojedinim delovima Srbije postoji običaj da porodice na Uskršnji ponedeljak odlaze na groblje i pale sveće za preminule. Ipak, u većini krajeva ovaj običaj je vezan za Pobusani ponedeljak, koji dolazi osam dana nakon Uskrsa. Tada se farbaju jaja koja se nose na grobove, kao pomen pokojnicima i simbol večnog života.
Uskršnji ponedeljak, kao i čitava Svetla sedmica, treba da protekne u vedrom duhu, uz slavlje i pozitivnu energiju, jer se veruje da takav početak prazničnih dana donosi sreću i blagostanje svim ukućanima tokom cele godine.
BONUS VIDEO
Koliko jaja pojesti na Uskrs?
NE PROPUSTITE
