Običaji i verovanja na Miholjdan, praznik kojim počinje "prava jesen": Evo koje dve stvari nikako ne treba raditi

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 12. oktobra obeležavaju praznik Svetog Kirjaka, koji je u narodu poznatiji kao Miholjdan

Miholjdan je praznik kojim vernici slave Svetog Kirjaka, sveca rođenog u Korintu krajem 4. veka. On je, još za života, uvažavan kao "stub hrišćanstva" i veliki uzor kako treba praktikovati veru.

 

Dok je bio vrlo mlad, poželeo je da se posveti duhovnom životu, nakon čega je otputovao u Jerusalim i zamonašio se. Nadaleko su poznate priče o njegovim isceliteljskim moćima, a Sveti Kirjak poživeo je 109 godina i pokojio se u pustinji, gde je dugo živeo asketski, 557. godine.

U pravoslavnom kalendaru se na ovaj praznik pominje i osveštanje bazilike Svetog Mihaila u okolini Rima, što objašnjava narodni naziv ovog praznika.

Svetog Kirjaka, inače, 12. oktobra slave i pravoslavci, i katolici, i protestanti, po čemu je on jedinstven u hrišćanstvu.

 

Verovanja i običaji za Miholjdan

 

 

U narodu se smatra da tek tada počinje prava jesen. Ukoliko je oko ovog praznika visoka temperatura i lepo vreme, ti dani se nazivaju miholjsko leto (negde i sirotinjsko leto) i koriste se za završetak jesenjih poslova.

 

U oplenačkom kraju se veruje da oko Miholjdana mora da bude dvanaest dana lepog vremena kako bi sirotinja stigla da zbere letinu i završi sve poslove pre zime.

 

U pojedinim krajevima je običaj da se mladencima, koji su stupili u brak posle zimskih zadušnica, na Miholjdan nose pokloni.

 

U nekim naseljima su na salašima priređivane svečanosti radi priploda stoke, posebno ovaca, tzv. ovnovske svadbe. Ovnovi koji su prethodnih nedelja odvojeni od ovaca na ovaj dan se na salašu puštaju među njih, okićeni cvećem, a domaćini priređuju svečani ručak.

 

U narodu postoji viševekovno verovanje da na Sv . Kirjaka treba biti vredan, ali nikako u kući. Dozvoljeni su poslovi u bašti, njivi i u dvorištu, a od pomoći su dani "miholjskog leta", prijatni uprkos sredini oktobra.

 

Postoji verovanje da se ne valja venčavati se na Miholjdan, jer se smatra da gosti ne bi mogli da se okupe jer koriste tople dane da završe poslednje obaveze oko kuće pred zimu.

 

Od kuće se ranije odlazilo samo na tzv. "udovičke mobe", gde su se komšije i porodica okupljani da pomognu ženama koje su ostale udovice. Postoji verovanje da to privlači sreću i blagostanje jer će se nesebičnost i dobrota vratiti.

 

BONUS VIDEO

 

DANAS JE MIHOLJDAN: Kažu da na ovaj dan počinje prava jesen, veruje se da ove običaje treba ispoštovati JEDAN POSEBNO