U školama Srbije širom zemlje obeležava se Sveti Sava, praznik za koji se vezuje mnogo običaja i lepih, poučnih priča
Sveti Sava, koji se slavi 27. januara, jedan je od najvažnijih svetaca u pravoslavnom kalendaru, a posebno u Srbiji.
Kao prvi srpski arhiepiskop, prosvetitelj i osnivač Srpske pravoslavne crkve, Sveti Sava ima poseban značaj za srpski narod. Njegov dan, poznat i kao Savindan, obeležava se s mnoštvom običaja, posebno u školama, crkvama i domovima.
NE PROPUSTITE
Evo kako se tradicionalno obeležava ovaj praznik:
Savindan u školama
Sveti Sava se slavi kao školska slava u Srbiji, jer se smatra zaštitnikom obrazovanja i školstva.
Tog dana se u školama organizuju svečanosti, priredbe i recitali u čast Svetog Save, gde deca izvode pesme, recitacije i predstave posvećene njegovom životu i delu.
Praznik počinje rezanjem slavskog kolača, uz prisustvo učenika, nastavnika, roditelja i sveštenika.
Crkveni običaji
U crkvama se služi svečana liturgija u čast Svetog Save.
Vernici posećuju bogosluženja, pale sveće i mole se Svetom Savi za mudrost, zdravlje i napredak. Mnoge porodice koje Svetog Savu slave kao krsnu slavu priređuju slavsku večeru sa svim tradicionalnim elementima, uključujući slavski kolač, žito i sveću.
Porodični običaji
U domovima se često priprema svečana trpeza, a porodica se okuplja kako bi se proslavio praznik.
Slavska jela mogu uključivati tradicionalne specijalitete, u zavisnosti od toga da li je slavlje u vreme posta (posna trpeza) ili mrsne ishrane.
Roditelji pričaju deci priče o Svetom Savi, kako bi ih podučili njegovom značaju i vrednostima.
Narodni običaji
Na Svetog Savu u nekim krajevima ljudi ne rade teške poslove, jer se ovaj dan smatra svetim i posvećenim prosvetitelju. Veruje se da na ovaj dan treba pomagati siromašnima i činiti dobra dela, kao što je i Sveti Sava činio.
Ponegde se pale sveće za napredak dece u učenju i mudrosti.
Takođe, u našem narodu vlada verovanje da vremenske prilike na ovaj dan mogu da predskažu kakvo će biti vreme tokom cele odine. Ako grmi, u narod se uvlači strah da će se desiti nešto loše.
Ako je sunčan dan, onda se svi nadaju rodnoj i srećnoj godini. Veruje se da je svetitelj toliko moćan da može da umiri more i oluje kao i da stvori vodu iz kamena.
Za Svetog Savu kažu da je bio i zaštitnik svih pastira i stoke, pa se na njegov praznik ona nekad puštala sam sama na ispašu.
Kao jedina mera zaštite smatralo se da je dovoljno da se ne nosi crvena boja da ne bi privlačila vukove. I danas po tradiciji mnogi to ne čine.
Takođe, verovanje kaže da ne valja oštriti noževe i ostali oštar alat pa će i vukovima čeljusti ostati sklopljene.
Za razliku od drugih velikih praznika, na Svetog Savu je dozvoljeno raditi sve kućne poslove iako je on "crveno slovo".
Za decu važi posebno pravilo, a to je da treba da nauče nešto novo, na primer, pesmicu. Ako to ne učine, veruje se da će se ulenjiti i neće lepo učiti tokom godine. Na Svetog Savu se posti prema pravilu posta, a to znači da kad padne na sredu ili petak, onda je dozvoljeno jesti ribu.
Simbolika i pesme
Sveti Sava je inspiracija za mnoge pesme i običaje. Najpoznatija pesma je „Uskliknimo s ljubavlju Svetitelju Savi“, koja se peva na svim priredbama i liturgijama posvećenim ovom svecu.
Ikone Svetog Save često krase domove, škole i crkve, simbolizujući veru, mudrost i jedinstvo. Sveti Sava je ne samo religijski, već i kulturni praznik, koji podseća na važnost obrazovanja, zajedništva i duhovnosti.
Bonus video:
Kakvu funkciju ima post?
NE PROPUSTITE
