Zašto se uopšte slavi Noć veštica? Evo kako je hrišćanski praznik postao bal duhova i opakih stvorenja

Noć veštica je jedan od najpoznatijih praznika na svetu, a postoje dve teorije o tome kako je sve počelo. Međutim, dobro je poznato zbog čega se jedan hrišćanski dan obeležava uz kostime veštica i duhova, a odmah ćemo vam otkriti – nema veze sa "zlim Zapadom".

Noć veštica – na Zapadu poznat kao Halloween – jedan je od praznika koji su se na neki način proširili na ceo svet, pa smo upućeni u njegove običaje.

Slavi se svakog 31. oktobra, a ključni delovi obeležavanja Noći veštica su maskiranje, dubljenje bundeva i odlazak mališana u skljupljanje slatkiša od vrata.

Zahvaljujući popularnosti holivudske kinematografije, sve nam je to dobro poznato, kao i da onaj ko ne da mališanima slatkiše može da zatekne svoje dvorište prekriveno toalet-papirom, pa i da kostimi idu od neodoljivih jednoroga i vila, preko komičnih maski, pa do strašnih vampira i, naravno, veštica.

Zašto se uopšte slavi Noć veštica?

Ovaj zabavan praznik zbog simpatičnih rituala i mogućnosti da i deca i odrasli pošašave na jedan dan lako je stekao svoje poklonike, a mnogi ne znaju šta je uopšte suština Noći veštica.

 

 

Prema jednoj teoriji, veruje se da su mnoge kulture bile pod uticajem keltskih žetvenih festivala, konkretno galskog slavlja Samhain, za koje se smatra da ima paganske korene. Neki veruju da je Samhain ušao i u hrišćansku tradiciju, kao praznik Svi sveti.

Međutim, drugi tvrde da je Noć veštica počela da slavi isključivo kao hrišćanski praznik, odnosno bdenje pred Sve svete, koji se obeležavaju 1. novembra. U prošlosti se obeležavao u Škotskoj i Irskoj, a potom se proširio u Ameriku nakon talasa doseljavanja Evropljana u 19. veku. U sve su se uključili američki tucaji, pa su se razvili novi običaji, a potom je popularnost američke moderne kulture proširila Noć veštica na ceo svet.

 

Pitate se – u redu, ali... Kakve to veze ima s vešticama?

 

Zašto se Noć veštica slavi uz kostime i dekoraciju u obliku strašnih bića?

Prema galskoj legendi, veštice se okupljaju dvaput godišnje: 1. maja, odnosno na Bealtaine, i 31. oktobra, pred Sve svete.

 

Postoji verovanje da je ovaj drugi datum vreme kada je održana konvencija veštica koje su bacale čini na svoje žrtve, pretvarale se u strašna stvorenja i magijom izvodile razne nestašluke tokom noći, kada su njihove čarolije najsnažnije.

Deo obeležavanja Noći veštica su i duhovi, za koje se verovalo da u ovoj noći lutaju zemljom, pa ne čudi što su i oni postali simbol ovog praznika. U prošlosti se tvrdilo da je 31. oktobar dan kada bi ceo između sveta duhova i sveta prirode bio tako tanak da su duše mrtvih mogle da pobegnu iz slobodno lutaju između nas.

 

Svemu tome su se u međuvremenu pridružila i druga mitska bića, poput vampira, vukodlaka, a potom i strašni likovi iz popularnih filmova i serija kao što su Dart Vejder, Voldemor, Mrtva nevesta jer... stvarno ume da izgleda zabavno, zar ne?

 

Noć veštica na srpski način

 

I Srbija, inače, ima svoju verziju Noći veštica – Velike poklade, paganski običaj koji je prihvatila i Crkva.

 

Njegovi koreni vezuju se za kult Sunca među starim Slovenima i dolazak proleća, a u pitanju je praznik koji okuplja za trpezom celu porodicu.

 

U nekim krajevima Srbije se zadržao i običaj maskiranja tokom poklada, kada mladi idu u kostimima od kuće do kuće, šaleći se i šireći veselje. Posle toga, domaćin treba da tzv. "mačkare" počasti na neki način, uglavnom jelom ili pićem.

 

Кod Srba se poklade obeležavaju pred početak božićnjeg posta, kao i uoči uskršnjeg, velikogospojinskog posta i petrovskog posta, kada se nazivaju belim pokladama.

 

* Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

 

BONUS VIDEO

Šta slavite - Svetog Luku ili Noć veštica?