crveno slovo

Slavimo Usekovanje časne glave svetog Jovana Krstitelja: Strogo poštujemo suhojedenje, a evo šta to znači za vernike

0

Usekovanje časne glave svetog Jovana Krstitelja je praznik koji prati strogi post, odnosno suhojedenje.

Sveti Jovan Krstitelj strogo se poštuje kao crveno slovo
Sveti Jovan Krstitelj strogo se poštuje kao crveno slovofoto: Adam Jan Figel/Shutterstock

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Usekovanje časne glave svetog Jovana Krstitelja, koje se još u narodu naziva i Jovanom Glavosekom ili jesenjim svetim Jovanom.

 

Ovaj praznik obeležen je kao krsna slava, ali i crveno slovo.

 

Usekovanje časne glave svetog Jovana Krstitelja je crkveni praznik, koji je veoma poštovan u srpskom narodu, a njega prati jednodnevni post.

 

Prema crkvenom kalendaru, na ovaj dan poštuje se suhojedenje. U mnogim krajevima se čak ništa ne jede do mraka.

 

Na ovaj dan se ne rade teži poslovi, a posebno se u Hercegovini vodi računa da se ne radi ništa oko semenja. Štaviše, veruje se da treba paziti na koji je dan "pao" praznik – ako je Usekovanje u ponedeljak, onda se svakog ponedeljka u godini izbegava rad sa semenom.


U Šumadiji se veruje da je ovo dobar dan za branje lekovitih trava – nane, kantariona, lincure...

 

Dan se provodi u strogom postu i uzdržavanju od zlih misli i dela. Naročito je rasprostranjeno verovanje da se na današnji dan ne jede i ne pije ništa što je crveno, jer to podseća na prolivenu krv Jovanovu. Treba voditi računa da se ne jedu paradajz, breskve, jabuke i bilo šta drugo crvene boje.

 

Takođe se veruje da je na ovaj dan poželjno krenuti sa spremanjem zimnice.

 

Na svetog Jovana Krstitelja vernici poštuju suhojedenje
Na svetog Jovana Krstitelja vernici poštuju suhojedenjefoto: Shutterstock / hramikona

 

Šta je suhojedenje?


U pitanju je običaj da se posti tako što se unosi isključivo suva hrana ili samo hleb i voda, i to jednom u toku dana.

 

Suhojedenjem se smatra kada se hrana uzima bez ulja i vina, pretežno nekuvana, odnosno suva.


Tako se postom obuzdavaju "slastoljublje" i "stomakougađanje".

 

O suhojedenju na Krstovdan govorio je teolog Nebojša Lazić.

 

Sam praznik proslavlja se tako što se po monaškim tipicima održava suhojedenje. Jedu se suvarci po monaškim tipicima tj. pravilima. Kod naroda je nešto blaži post. Obično postoji razlika među monaškog i narodnog posta. Ipak, iako jeste blaži post, i dalje je jedan od najstrožih postova u toku godine, uz Veliki petak – objasnio je za Kurir teolog Nebojša Lazić.

 

* Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

 

Bonus video

SRBI OSTAJU U SVOJOJ DEDOVINI! Meštani sela Kamenica na KiM poručili da im nadu uliva CRKVA KOJU JE GRADILA CELA SRBIJA! (VIDEO)

 

makonda-tracker