Vernici proslavljaju Časne verige 29. januara, a za ovaj dan vezuju se različita verovanja.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju Časne verige svetog apostola Petra, praznik koji je poznat još kao Kuke i verige, Verižnjaci, Verižice.
Značenje ovog praznika
Časne verige su dan posvećen svetom Petru, apostolu koji je po naredbi cara Iroda okovan u verige. Prema verovanju, on je spavao okovan, a pre nego što su ga izveli pred sud, anđeo ga je probudio i rekao mu da ustane i krene s njim.
Kad je ustao, spali su mu okovi, te se oslobodio i spasio sigurne smrti.
Verige koje su spale sačuvane su mešu hriščanima zbog uspomene na svetog Petra i njegove isceliteljske moći. Veruje se da su se mnogi izlečili dodriom ovih veriga.
Običaji i verovanja na Časne verige
Veruje se da vreme postaje blaže nakon Časnih veriga jer Bog njima zagreva zemlju.
Običaj je da se ne kupuje niti šije novo odelo na Verige i da će onoga ko to učini udariti grom.
Časne verige nisu obeležene crvenim slovom, pa je na ovaj dan i poželjno sređivati kuću, s obzirom na to da je sveti Petar zaštitnik doma. Ipak, ne rade se teški poslovi da narod ne bi "otežao" okove Svetog Petra.
U prošlosti su se na Časne verige stavljali lanci na kućni prag, čime se dom štiti od negativne energije, prema verovanju.
Mnogi vernici za kućni prag vezuju verige kako bi se zaštitili od zlih sila i ljudi.
Na Časne verige jede se mrsna ili posna trpeza u zavisnosti od toga da li "pada" u sredu ili petak, kada se posti.
* Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima
Bonus video
Podignut prvi pravoslavni hram na Karibima