Običaji i verovanja za Časne verige: Šta ne sme da se kupuje NI SLUČAJNO, šta se ne radi, a šta se stavlja pored vrata?

Za praznik Časne verige vezuju se interesantni narodni običaji. Jeste li ranije čuli za njih?

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 29. januara (16. januara po julijanskom kalendaru) obeležavaju Časne verige Svetog apostola Petra, praznik koji je poznat još kao Kuke i verige, Verižnjaci, Verižice.

 

Značenje praznika Časne verige

Nakon smrti i vaznesenja Isusa Hrista, carski namesnik Irod je, kaže predanje, naredio progon hrišćana.

 

Tada je utamničio apostola Petra i naredio da ovaj stoji okovan između dvojice vojnika do suđenja, ali se pre izlaska pred sud pojavio anđeo i okovi su sami pali na zemlju. Anđeo je potom proveo Petra pored straže, pa odveo do gradske kapije koja se pred njim sama otvorila, oslobodivši ga tako mučenja i smrti.

Veruje se da se baš ti okovi danas nalaze u Bazilici Svetog Petra u Rimu i da spadaju u relikvije sa isceliteljskim moćima.

 

Verovanja i običaji za Časne verige kod Srba

Ovaj praznik nije u crkvenom kalendaru obeležen crvenim slovom, ali u pitanju je veliki praznik koji mnogi vernici slave kao krsnu slavu. On se praznuje u znak sećanja na okove kojima je Irod okovao sveca. Za njega se vezuje mnogo verovanja i običaja koji su opstali vekovima, a ovo su neki od najpoznatijih:

 

• U prošlosti su se na Časne verige stavljali lanci na kućni prag, čime se dom štiti od negativne energije, prema verovanju.
• Na Kosovu i Metohiji postoji običaj da se slave Časne verige da bi se oterala kuga i da bi stoka dobro napredovala.
• Veruje se da od Časnih veriga počinje blaže vreme "jer Bog usijanim lancima zagreva zemlju".
• Ne rade se teški poslovi da narod ne bi "otežao" okove Svetog Petra.
• Ipak, veruje se da treba na ovaj praznik raditi kućne poslove i učiniti da dom blista jer će se tako privući sreća.
• Na Časne verige se ne putuje, već porodica treba da bude u domu kako bi ga očuvala.

 

• Postoji verovanje da divlje šumske životinje ne napadaju ljude na ovaj praznik jer su im čeljusti vezane verigama.
• Običaj je da se ne kupuje niti šije novo odelo na Verige i da će onoga ko to učini udariti grom.
• Postoji verovanje da je i Sveti Sava bio okovan i da je po oslobođenju sačuvao svoje verige i njima lečio, kao i da je razmenio sa Svetim Petrom okove ― njemu je dao hladne, a dobio vruće, a to je narodno objašnjenje za to što leti nije prevruće, a zimi nije prehladno.
• Ipak, od svih običaja najvažniji su ljubav, sloga i molitva, koja glasi:

Rime ne ostavlj, k nama prišel jesi čestnimi verigami jaže nosil jesi, apostolov pervoprestolne; imže vjeroju poklanjajuščesja, molimesja: tvojimi k Bogu molitvami daruj nam veliju milost.

Amin.