Pravoslavci obeležavaju 31. oktobra Svetog Luku, veliki praznik.
Srpska pravoslavna crkva i vernici 31. oktobra slave Svetog Luku, a mnogi srpski domaćini svoju krsnu slavu.
Praznik svetog Luke u narodu je poznat i kao Lučindan i česta je slava srpskih pravoslavnih porodica.
Veruje se da je Sveti Luka lično poznavao Bogorodicu i da su tri ikone sa njenim likom koje je svetitelj naslikao najbliže njenom pravom izgledu, a smatra se i osnivačem hrišćanskog ikonopisa.
NE PROPUSTITE
Postoje dve teorije o pisanju Jevanđelja po Luki, pri čemu jedni veruju da ga je on napisao, a drugi tvrde da to nije moguće.
Vernici ga slave i kao iscelitelja i zaštitnika nekih zanata. Poštuje se i kao zaštitnik medicine i farmacije, bolnica i apoteka, lekara, farmaceuta i bolesnika.
Naš narod veruje da bi ovih dana trebalo opasati torove, kako vukovi ne bi davili stoku. Poznata je izreka: „Ide Luka, eto vuka". Takođe je poznato i da je zima odmah iza ugla posle ovog praznika pa se kaže i „Sveti Luka, sneg do kuka".
Sutra ne smete da budete preki i nervozni jer je Sveti Luka bio blag i miran i uvek pomagao ljudima.
Veruje se i da se posle obeležavanja praznika posvećenog Svetom Luki valja nadati rđavom vremenu. Svojevremeno, Vuk Karadžić je zabeležio:
– U Hercegovini, na Lučindan, domaćin porani u tor da vidi kako stoka toga jutra leži: ako je podvila noge poda se, kažu da će biti zla zima i godina, a ako je noge opružila, kažu da će biti dobra i zima i godina.
U Crnoj Gori se veruje da je nebeska duga pojas Svetog Luke. To znači da se Sveti Luka moli za nas. U južnoj Srbiji se po prvom gostu koji uđe u kuću na Lučindan gata kakva će zima ili godina biti.
Bonus video
Ovako se treba moliti Svetoj Petki
NE PROPUSTITE
