Sveti Luka predskazuje kakva zima nas čeka: Ove običaje treba ISPOŠTOVATI, a evo šta znači ako se na nebu pojavi duga

Sveti Luka je bio vrlo smirena osoba, blage naravi pa se savetuje da na njegov dan svi budemo baš takvi 

Srpska pravoslavna crkva i vernici 31. oktobra obeležavaju praznik Sveti Luka, u narodu poznatiji kao Lučindan.

 

Veliki broj porodica Sv. Luku slavi i kao krsnu slavu. Za ovaj dan se vezuju razni običaji, a ono u šta su naši preci verovali jeste to da od njegovog dana zavisi kakva će biti zima.

 

Obično se u narodu kaže: "Ide Luka-eto vuka" ili "Sveti Luka sneg do kuka", najavljujući zimu i snegove. Zato se valja što pre pripremiti za zimu.

 

 

Sveti Luka nije obeležen kao zavetni, već je kao "crno slovo" svrstan u praznike od značaja za suštinu crkve.

 

Na Svetog Luku koncima se opasuju torovi da vukovi ne bi davili stoku. U južnoj Srbiji se po prvom gostu koji uđe u kuću na Lučindan gata kakva će zima ili godina biti.

 

Veruje se da je Sveti Luka lično poznavao Bogorodicu i da su tri ikone sa njenim likom koje je svetitelj naslikao najbliže njenom pravom izgledu. Zbog ovoga se smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa. Njegove mošti se čuvaju u Carigradu, dok se njegovo stopalo nalazi u crkvi Roždestva Presvete Bogorodice u Manastiru Kosijerevo u selu Petrovići.

 

 

Pisac jednog od Hristovih jevanđelja živeo je u 1. veku. Smatra se da je Jevanđelje po Luki - treće jevanđelje u Novom zavetu napisao oko 60. godine. Ili tako bar misle vernici.

 

Običaji nalažu da ako domaćin ujutru porani u tor da obiđe stoku, pa je zatekne kako leži, takva će biti i zima - ako je podvila noge, verovalo se da će zima biti oštra, a godina zla.

 

Na Svetog Luku ne smete da budete preki i nervozni jer je Sveti Luka bio blag i miran, uvek pomagao ljudima. Ukoliko se uoči ovog dana pojavi duga na nebu to je dobar znak. Prema predanju to Sveti Luka moli Boga za nas!

 

Običaji našeg naroda sežu iz davnih vremena i u mnogim krajevima zemlje ostali su nepromenjeni, autentični kao pre više vekova i danas predstavljaju divan aktuelan spoj tradicionalnih vrednosti i vere. Tako se na na Lučindan puštaju ovnovi da skaču na ovce, a čobanima se daje svečan i bolji ručak, nose im se pite pazarice, kolači, ... Prema stadu se znalo i dal će "alaudža" na zemlju. Kada ovca "zateže", znači biće teška zima. Ako ovce lakše primaju ovnove, veruje se da će proleće ranije doći.

 

Kao svog zaštitnika slave ga i obrazovne ustanove, među kojima je i Akademija Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju. Poštuje se i kao zaštitnik medicine i farmacije, bolnica i apoteka, lekara, farmaceuta i bolesnika.