Letnji Sveti Nikola se obeležava 22. maja.
Vernici srpske pravoslavne crkve danas proslavljaju praznik posvećen prenosu moštiju Svetog oca Nikolaja mirlikijskog čudotvorca, koji je poznat i kao letnji Sveti Nikola.
Zimskog Svetog Nikolu koji se proslavlja 19. decembra slavi najviše Srba, čak se kaže da polovina Srba slavi, a druga polovina ide na slavu.
Sa druge strane 22. maja se slavi dan kada su mošti ovog svetitelja prenete iz Mire u Bari.
Sveti Nikola se rodio u Patari u Likiji kao sin jedinac bogatih roditelja, a kada su mu roditelji umrli, svoje bogatstvo je razdelio sirotinji i posvetio se svešteničkom pozivu.
Još za života su ga smatrali svetiteljem, a oduvek je bio borac za istinu i pravdu i pomagao je bolesnim, sirotim i nemoćnim.
Sveti Nikola je preminuo 19. decembra 345. godine, a njegovo telo je sahranjeno u sabornoj crkvi mirlikijske mitropolije.
Prema predanju, na njegov grob su dovodili bolesne koji bi se potom izlečili.
Postoji mnogo legendi o životu ovog sveca, a jedna od najpoznatijih svakako je priča o tome kako je Sveti Nikola započeo običaj koji je danas veoma zastupljen širom sveta, posebno u zapadnoj kulturi: kačenje čarapa u kojima se kriju pokloni.
Prema legendi, jedne večeri je Sveti Nikola Čudotvorac kroz dimnjak kuće jedne siromašne porodice bacio vreću punu zlata. Ono je palo pravo u čarapu, koja je bila okačena iznad ognjišta kako bi se brže osušila. Zbog svoje skromnosti, molio je čoveka koji ga je jedne večeri spazio da nikome ne otkrije njegovu tajnu, ali ova priča nije dugo ostala skrivena.
Verovalo se i da Sveti Nikola snagom svoje molitve može da stišava ili izaziva morske bure, spasava nasukane lađe i brodove zbog čega je smatran kao „najveća sila na moru“.
Na dan letnjeg Svetog Nikole ne valja raditi fizičke poslove kao što su pranje veša, čišćenje kuće, a ceo dan treba da bude posvećen praznovanju svetitelja.