Ove običaje treba ispoštovati na VELIKU SUBOTU: Evo kome treba da poklonite NEOFARBANO jaje

Dan posle Velikog petka prožet je brojnim verovanjima, a ovo su neka od njih

 

Velika subota, dan koij sledi posle najtužnijeg hrišćanskog dana, Velikog petka, dana kada je Isus nepravdeno stradao, provodi se u molitvi i tišini.

 

Drugačije se naziva Strašna subota, Zavalita subota ili Dugačka subota. Ovaj naziv dobila je jer je prema verovanju ovaj dan Isus proveo u Hadu,zato se ovaj dan provodi u tišini bez bogosluženja, a prva uskršnja liturgija služi se u ponoć.

 

Kao i na Veliki petak i na Veliku subotu se trebaju ispoštovati određeni običaji, a veruje se i da neki od njih mogu da donesu sreću tokom cele godine.

 

Na poslednji dan nedelje stradanja i smrti vernici celivaju plaštanicu na Hristovom grobu koja je na Veliki petak svečano izneta pred pravoslavne oltare.

 

Na Veliku subotu vernici se pripremaju za slavnjenje Uskrsa. Završavaju se poslovi, čisti se kuća, boje jaja, a po narodnim običajima pravilu ujutru, pre izlaska sunca.

 

U našem narodu se ovaj dan još naziva zavalita subota jer upućuje na to da ove sedmice valja učiniti kakvo dobro ili milosrdno delo. U okolini Leskovca postoji naziv dugačka subota koji ukazuje na duge muke Hristove na raspeću. U Bosanskoj krajini i Hercegovini zovu je i crvena subota, jer se tamo uglavnom uskršnja jaja boje na ovaj dan i to najčešće u crvenu boju.

 

Jutrenje Velike subote u novije vreme ne služi se rano izjutra, već na Veliki petak uveče. Pred Hristovim grobom, uz kađenje i držanje sveća, vrši se slika Hristovog pogreba. Slavi se pobeda Hristova nad smrću i prvi put se saznaje da je ovo blagoslovena subota u kojoj Spasitelj leži mrtav.

 

U njoj je Spasitelj usnuo, uz njegovo obećanje da će vaskrsnuti u treći dan. Vernici celivaju plaštanicu koja je na Veliki petak svečano izneta pred pravoslavne oltare.

 

 

Narod u hramovima odgovara molitvom na horsko pojanje anđela i sa upaljenim voštanicama iščekuje Vaskrsenje, najradosniji praznik pobede života nad smrću koji je osnova hrišćanske vere.

 

Ovaj obred se poštuje u svim pravoslavnim hramovima, a u Jerusalimu se sva događanja vezuju za Crkvu Groba Hristovog, gde vernici svake godine na Veliku subotu prisustvuju čudotvornoj pojavi “Blagodatnog ognja”.

 

Mese se obredni uskršnji hlebovi i kolači – uskršnjaci. Obično su okrugli sa rupom u sredini gde se na Vaskrs stavi jaje. U Homolju vaskršnjak okite bosiljkom i mese dodatno manje uskršnje kolačiće.

 

 

U jugoistočnom Banatu takođe mese kolačiće koji se posle bdenija nose na groblje. Grob se preliva vinom i okadi.

 

Na Veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove. U kućama koje su imale smrtni slučaj, jaja se farbaju u tamno crveno, crno ili “maste” u čađi. Jaja, shodno narodnom verovanju, valja da farbaju isključivo žene.

 

Tradicija je i da se prvog Vaskrsa, u onim porodicama koje su dobile prinovu, a gde dete nije još napunilo godinu dana, jaja se ne farbaju i da se takvoj deci daje neofarbano jaje. Isto važi i za porodice koje su imale smrtan slučaj, jaja se ne farbaju prvog Vaskrsa nakon tog događaja.

 

Po staroj tradiciji na Veliku subotu mogu se u hramovima obaviti krštenja onih koji su pristupili veri i pripremili se za to.