Običaji na Mali Božić i Svetog Vasilija: Umesite česnicu, podelite deci, ali vodite računa - ovo je VELIKI GREH

Mali Božić mnogi vernici smatraju danom kada se završavaju božićni praznici 

Srpski narod 13. januara proslavlja pravoslavnu Novu godinu, a odmah nakon nje sledi takozvani Mali Božić, kao i dan posvećen Svetom Vasiliju.

 

Na ovaj sveti dan žene treba da spreme vasilicu, obredni hleb Malog Božića.

Vasilica je nazvana po svetom Vasiliju, a negde se ovaj novogodišnji kolač zove maslenica, papuljica, gruvanica, baranica.

 

Za Vasilicu mnogi smatraju da je kolač sreće i u njega se stavlja novac. Ti mali okrugli hlebići daju se deci za pokoj duša umrlih, a u selima gde se još uvek neguju stari običaji i čobanima.

 

 

U nekim selima mesi se česnica ili vasilica od kukuruznog brašna. Naš narod veruje da se između Božića i Malog Božića ne sme tući stoka, jer će lomiti noge. U pojedinim delovima naše zemlje za Mali Božić se mesi česnica koju porodica za trpezom izlomi i podeli ovaj obredni hleb koji simbolizuje zajedništo, slogu i ljubav.

 

Na Mali Božić ujutro običaj je bio u nekim selima da domaćica uzme sneg i, utrčavši u sobu, baci ga na decu vičući: „Beži vruća, gonite studena!“. Veruje se da se time štite deca od vrućice ili groznice. Posle ovoga deca bi skidala sa sebe odela i prebacivala ih preko grana šljiva ili jabuka, kako bi se “očistila od vaši”.

 

 

Na ovaj dan dolazi i polaznik ili položajnik, a u selima pored Gruže domaćica mu jednom pređom veže teme i donju vilicu, a drugim čelo i zatiljak, da zveri ne bi napale stoku.

 

Ako neko umre u danima između Božića i Malog Božića veruje se da ide pravo u raj. I na Mali Božić pali se božićna sveća i gleda kako će goreti. Ako se sporo pali ili ugasi, ne piše se dobro kući.

 

Sveća se takođe gasi vinom i komadom hleba. Ako se odmah ne ugasi, čim kap padne na plamen, veruje se da će onaj koji je gasi dugo živeti. Ova sveća se čuva i pali za Zadušnice ili ako nekome u san dođe pokojnik.

 

 

O novogodišnjem ručku, pojedu se glava i plećka božićne pečenice koja se čuva do 14og. Tom prilikom vešti ljudi iz plećke pečenice predskazuju šta će se tokom sledeće godine dogoditi u toj kući i oko nje. Kad se ruča, pokupe se kosti od pečenice, odnesu i stave na mravinjak da bi s po verovanju stoka patila (množila) ko mravi.

 

Neki od ovih običaja imaju dublje značenje i zadržali su se još od prethrišćanskih vremena. Stari kažu da se na današnji dan nikako ne treba svađati jer će vas u protivnom cele godine “terati baksuz”. Zato je danas bolje prećutati i oprostiti svaku uvredu.

 

U nekim krajevima danas se pažljivo gleda u nebo i promatra vreme. Ako na Novu godinu pada sneg, veruje se da će biti rodna godina u poljima, pčelama i stoci.