Mnogi praktikuju razne običaje, a pri tom uopšte ne znaju njihovo značenje
U Srbiji postoji veliki broj običaja koji počinju na Badnji dan kada domaćin donosi badnjak kući, ali ga ne unosi do večere. Drvo simbolizuje plodnost, a evo i šta znače ostali hrišćanski simboli koje koristimo uoči najradosnijeg srpskog praznika Božića.
Stari običaj da se pale velike vatre povezan je sa Suncem, koje se na taj način doziva da što pre izađe i da nas ogreje.
Slama koja se u kuću unosi zajedno sa badnjakom simbolizuje slamu na kojoj je rođen Isus i veruje se da s njom u kuću dolazi mir i božji blagoslov.
Običaji se razlikuju od mesta do mesta, ali i od grada do sela. Na selu su običaji više sačuvani, dok su u gradu izmenjeni. U selu domaćin iz šume donosi badnja, dok se u gradu on kupuje na pijaci i kiti bombonama.
U posudu se simbolično poređa malo slame, lišća od badnjaka, oraha, suvog voća, pospe pšenica i zapali se svećica.
Na božićnoj trpezi nalazi se česnica, koja takođe ima simbolično značenje i podseća na noć kada su mudraci došli na poklonjenje. Marija im je ponudila hleb i otuda običaj da se na božićnoj trpezi obavezno nađe česnica. Dren koji se stavlja u česnicu simbolizuje zdravlje, a zlatnik ili novčić blagostanje.
Pečenica vodi poreklo iz vremena mnogoboštva, a naša crkva je običaj prihvatila i blagoslovila. Kod Srba je to najčešće pečeno prase, a postoji i zanimljiva narodna priča otkuda baš ovaj običaj.
Za vreme božićnih praznika, naime, posećuju se samo najbliži prijatelji ili rodbina. U tursko vreme, Turci nisu bili poželjni gosti. Kako nisu jeli svinjetinu, jer im vera to zabranjuje, nisu hteli da uđu u kuću gde se na ražnju okretalo prase. Smatrali su te kuće poganim i porodica je bila bezbedna od nepoželjnih turskih gostiju.
Tokom božićnih praznika svi poslovi se obavljaju u tišini. Svaka domaćica, tog dana, kupi ponešto novo za kuću. Obično je to sud u kome se napravi česnica, koja je simbol zdravlja i sreće ukućana, rodne godine, napretka u poslovima i opšteg blagostanja porodice.