Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici na dan 19. septembra praznuju dan posvećen sećanjima na čuda Svetog arhangela Mihaila.
Još od davnina ljudi su praznovali anđele, jer po Starom zavetu, kada su ljudi odstupili od Boga, počeli su se klanjati stvorenjima Božjim, stvarajući od njih idole i prinoseći im žrtve.
Pagani su ih nazivali bogovima i stvoriteljima svega vidljivog i nevidljivog. To je bilo veoma rasprostranjeno za vreme svetih apostola. Četiri do pet godina pre Prvog Vaseljenskog sabora na Laodikijskom pomesnom Saboru svetih otaca, prokleto je takvo poštovanje anđela i predato anatemi, te je po 35. pravilu uvedeno kao blagočestivo i pravilno poštovanje i praznovanje svetih anđela, kao služitelja Božjih i hranitelja roda ljudskog.
9 anđeoskih činova
Devet anđelskih činova opisao je učenik Svetog apostola Pavla, Sveti Dionisije Aeropagit u svojoj knjizi „O nebeskoj jerarhiji“ i oni su sledeći: šestokrili serafimi, mnogoočiti heruvimi, bogonosni prestoli, gospodstva, sile, vlasti, načala, arhangeli i angeli.
Predanje kaže da su se na današnji dan desila najveća čuda na izvoru u Laodikiji koji je osveštao upravo Arhangel Mihailo. Prema legendi, oko 300. godine jedan paganin u Laodikiji imao je ćerku koja je gluvonema. Pošto mu se Arhangel Mihailo ukazao u snu, nevernik je poveo na izvor gluvonemu ćerku jer mu je arhangel tako poručio.
Nevernik je odveo ćerku do čudotvornog izvora i pitao hrišćane šta treba da radi. Oni mu rekoše da je dovoljno da se iskreno pomoli u ime Oca, Sina i Svetoga Duha pa će mu arhangel Mihailo sigurno pomoći. Pomolivši se, nevernik pokaza ćerki da se umije i u taj čas ona odmah poče da govori i čuje.
Neznabožac se posle čudotvornog događaja krstio zajedno sa ćerkom, a na mestu izvora izgrađena je Crkva Svetog arhangela Mihaila koju je sagradio, a koja se i danas tamo nalazi.
Narodna verovanja i običaji
Hrišćani veruju da se na današnji dan treba moliti za izlečenje, ali i oprostiti grehe svim nevernicima.