Praznik Preobraženja Gospodnjeg, koji se u pravoslavlju ubraja u 12 velikih Hristovih praznika, u ponedeljak, 19. avgusta, obeležavaju Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici.
U crkvi se na Preobraženje, u znak zahvalnosti Bogu na plodovima koje daje zemlja, osvećuje grožđe i deli narodu, a u krajevima gde nema grožđa, drugo voće. Postoji verovanje da grožđe postaje najlepše i najslađe nakon Preobraženja.
Praznik Preobraženje Gospodnje posvećen je trenutku kada se, kako kaže hrišćansko predanje, Hristos na gori Tavor pred apostolima preobrazio i zasijao kao sunčeva svetlost.
Svaki praznik i njegovi običaji vezani su i za godišnje doba. Zato se u narodu obično kaže da od Preobraženja uglavnom više nema velikih vrućina. Takođe se nekad verovalo da je Preobraženje poslednji dan za kupanje u rekama.
Na Preobraženje se preobražava list u gori i kamen u vodi, lišće počinje da žuti i opada, a voda biva hladnija. Na Preobraženje se i nebo, u gluvo doba noći, tri puta preobražava.
Prema rasprostranjenom verovanju, na ovaj dan ne treba preko dana spavati, jer ko tada odspava, preobraziće se, pa će cele godine biti dremljiv. Nije dobro ni da neko plače, a ni da ljudi ceo dan provedu u kafani - da im ne pređe u naviku i da ne postanu raspikuće.
Postoji i stari običaj da se na ovaj praznik beru lešnici koji se kasnije koriste kao prirodni lek. Devojke i žene danas treba da započnu neki posao, kako bi im u narednom periodu sve išlo od ruke. Postoji običaj da danas treba pogledati u nebo i pomoliti se za zdravlje i blagostanje
Preobraženje pada u Gospojinskom postu koji su, mahom, žene postile, ali tog dana je običaj da niko bez izuzetka ne mrsi.
Nakon Preobraženja, ostaje još 7 dana do praznika Velike Gospojine.
NE PROPUSTITE
