Usekovanje glave Svetog Jovana - u narodu poznatije kao jesenji Sveti Jovan ili Jovan Glavosek. Ovaj praznik slavi se od davnina, a svedočanstva postoje još iz V veka. Zato i ne čudi veliki broj običaja i verovanja koji se vezuju za njegovo obeležavanje...
Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja je crkveni praznik koji se obeležava 11. septembra (odnosno 29. avgusta po starom kalendaru), u znak sećanja na velikog propovednika i prethodnika Isusa Hrista - Svetog Jovana Krstitelja i njegovog mučeničkog stradanja. Prema verovanju, na ovaj dan je car Irod iz Galileje naredio da se odseče glava Svetom Jovanu nakon što ga je na to naterala Saloma, ćerka njegove ljubavnice svojim zanosnim plesom.
Dan se provodi u strogom postu i uzdržavanju od zlih misli i dela. Naročito je rasprostranjeno verovanje da se na današnji dan ne jede i ne pije ništa što je crveno, jer to podseća na prolivenu krv Jovanovu. Treba voditi računa da deca ne jedu paradajz, breskve, jabuke i bilo šta drugo crvene boje.
Verovanja i običaji: Saznajte da li ćete izgovoriti SUDBONOSNO DA do iduće godine u tačno OVO vreme!
Ako verujete u ove običaje, danas ne smete da radite nikakve teže poslove, a naročito treba izbegavati bavljenje semenjem. U nekim krajevima se čak pazi na koji je dan pao ovaj praznik pa se preko cele godine na njega izbegavaju poslovi sa semenjem. Kako Usekovanje ove godine pada u ponedeljak, taj dan će do sledeće godine biti tzv. Varovni dan.
I u Šumadiji se posti, a neki čak ne jedu ništa sve do mraka. Ne rade se teži poslovi, ali se veruje da je danas dobar dan za branje lekovitog bilja. Dakle, ovo je pravo vreme da se uputite u šume i naberete što više trava, a vaš dom ne sme da ostane bez kantariona, metvice, konjskog čibura i lincure.
