Prva poznata modna dizajnerka afričko-američkog porekla, En Kol Lov, najuticajnijim lepoticama 20. veka stvarala je haljine kao iz mašte. Iako se u to vreme podrazumevao se određni kodeks ponašanja prema crnačkoj populaciji, ona je u modnim krugovima bila najstrože čuvana tajna...
En je o šivenju učila od mame i bake, u Alabami, te vremenom pokazivala sve veću i veću ljubav prema dizajnu i modi uopšte. Njen talenat bio je očigledan posebno onda kada je napravila balsku haljinu za prvu damu Alabame.
Obrazovanje sticala je u u Njujorku (S.T. Taylor Design škola), a iskustva i saradnje sticala na relaciji Florida - Njujork. Njen prvi salon Annie Cohen u Floridi poslovao je sa velikim uspehom, ali En se 1928. godine definitivno vratila u Veliku Jabuku, piše Elle, gde je radila u luksuznim prodavnicama kao što su Henri Bendel, Neiman Marcus i Saks Fifth Avenue, ali i za poznate porodice - Du Pont, Rokefeler...
Posle izvesnog vremena usudila se te otvorila prodavnicu (Ann Lowe's Gowns) u Njujorku u kom joj njene jedinstvene kreacije, izrađene od najfinijih materijala obezbeđuju top klijente. Specifičnost njenog rada ogledala se u tome što je svoj rad posvetila kreacijama haljina koje su predviđene za najvažnije životne događaje.
Međutim, iako je radila za poznate i bogate dame, često nije dobijala nagrade za svoj rad. Pošto je bila crnkinja, početkom 20. veka podrazumevao se određni kodeks ponašanja prema crnačkoj populaciji, a u Eninom slučaju i stavljanja njenog rada u drugi, treći plan. U modnim krugovima bila je best-kept fashion secret... To bi značilo sledeće - 1947. godine glumica Olivia de Haviland na dodeli Oskara nosila je njenu kreaciju, ali je na kraju ipak stajao potpis izvesne Sonje Rozenberg.
Njenu karijeru obeležio i njen karakter.
Užasan sam snob. Volim svoju odeću i bitno mi je ko je nosi. Ne zanima me neka Meri ili Su - šijem za osobe iz visokog socijalnog registra."
Posebna godina za En bila je 1953. godina kada je stvorila venčanicu za Žaklinu Buvije. Mediji su prenosili da je prelepa Žaklina sunčanog septembarskog dana očarala sve prisutne u raskošnoj haljini od tafta boje slonove kosti. Treba spomenuti da je potrošeno oko čak 50 metara platna i da je za komplikovane krojeve i ikonični izgled haljine kreatorka dobila 500 dolara...
Talentovana crnkinja se pak nije obogatila, izgubila je sina u saobraćajnoj nesreći, bankrotirala je i pred kraj života skoro oslepela. Ali uvek bi naglašavala da sreću i inspiraciju pronalazi u ljubavi prema modi i dizajnu.
Osećam se srećnom kada pravim odeću. Toliko sam zadovoljna da mogu da skačem od sreće."
