Sonja Damjanović: Arhaični odraz ženstvenosti

Kada je s dvanaest godina prvi put stala na štikle, zvezda serije Sva ta ravnica Sonja Damjanović otkrila je čarobni svet ženstvenosti pa joj i dan-danas visoke potpetice diktiraju odevne kombinacije
0
1 / 5 Foto: Marko Sovilj

Glumica Sonja Damjanović još kao veoma mlada oformila je svoj stil i do danas mu je ostala verna bez obzira na nove trendove koji se smenjuju jedan za drugim. Sva njena obuća je sa visokom potpeticom jer je s dvanaest godina počela da ide na ples, a upravo je on probudio u njoj ljubav prema visokim štiklama. Takva obuća ovoj zgodnoj i harizmatičnoj umetnici diktira ženstveni stil odevanja. Iako joj je primarno pri izboru odeće da se u njoj oseća udobno, uvek insistira na tome da je skrojena od prijatnih materijala.

Kako biste opisali svoj modni stil?

- Ne mogu tačno da ga definišem, ali sigurno nije sportski. Volim kada žena izgleda nežno i ženstveno i kada se vidi da vodi računa o sebi. Najviše mi se dopada klasična elegancija kombinovana sa maštovitim detaljima. U mom ormaru ima najviše haljina, sukanja i košulja.

 U kakvoj se gardedrobi osećate najseksepilnijom?

- Uglavnom u lepršavim haljinama, obući sa visokim potpeticama i bisernom ogrlicom. Volim izrazito ženstveni look.

Ko su po vama svetske ikone stila?

- Sara Džesika Parker, zbog uloge u seriji Seks i grad gde je pokazala da stil nema veze samo sa lepotom žene, već sa stavom, manjkom kompleksa i maštom. Dopada mi se i Nikol Kidman jer je uvek ženstvena i specifična.

Koliko ste stilova promenili kao tinejdžerka?

- Tokom srednje škole bila sam u hipi fazonu, ali od tada nisam mnogo lutala.

Kakav veš volite?

- Svileni i satenski. Ne previše šaren, lepši su mi jednobojni kompleti. Volim i korsete i haltere.

Trošite li mnogo novca na garderobu?

- Kad god imam viška novca trošim ga na garderobu. Ne kupujem napamet, niti da bih se osećala bolje, već stvarno u šopingu uživam.

Oseća li se u vašem garderoberu svetska ekonomska kriza?

- Svetska ekonomska kriza ne, ali oseća se da smo moj momak Zoran i ja skoro kupili stan što mi je dosta promenilo prioritete u trošenju novca. Sada sve što zaradim ulažem u opremanje stana.

Doživljavate li pehove na visokim potpeticama i da li ih često nosite?

- Moji prijatelji bi rekli da sam se rodila na visokim potpeticama, jer mi je zaista sva obuća koju imam takva, od letnjih papuča i sandala, do zimskih čizama. Kao mala trenirala sam ples tako da sam na štikle stala još u dvanaestoj godini i ta ljubav traje do danas.

Nosite li privatno nešto od scenske garderobe u kojoj plenite pažnju publike na sceni?

- Obožavam pozorišne duge podsuknje koje često nosim leti. Izgledaju vrlo ženstveno i nežno, i veoma su prijatne. A na snimanjima kada mi se nešto od garderobe dopadne, raspitam se gde je kupljeno pa nabavim isto.

Hranite li se zdravo i da li trenirate?

- Trudim se da se hranim zdravo, ali ne opterećujem se previše. Volim da jedem, posebno meso i voće. Izbegavam masno i slatko koliko je moguće. Što se treniranja tiče, vežbala sam mnogo do ove godine, uglavnom razne vrste aerobika, Planiram da počnem uskoro ponovo jer sport volim i uvek se osećam odlično posle treninga.

Da li ste ikada kupovali odeću na buvljim pijacama?

- Ne, po buvljim nisam, ali nemam problem da kupim jeftine svari koje mi se dopadnu. Slušam onaj prastari savet da treba uklapati skupe i jeftine stvari u odevnim kombinacijama.

Koliko često u sebi pomislite: Danas baš i nisam naročito lepa?

- Ponekad, ali uglavnom sam zadovoljna svojim izgledom. Češće pomislim da sam se ugojila i da od sutra neću ništa jesti.

Kako reagujete na komentare modnih kritičara?

 - Nisam bila u prilici da me komentarišu po novinama, bar da ja za to znam. A što se tiče kostimografa i stilista koje poznajem, uvek se trudim da ih poslušam. I naravno da svaka pohvala prija.

Uporedite uličnu modu u Beogradu i Novom Sadu?

- Imam utisak da su žene u Novom Sadu sređenije, ali je to i vrlo logično jer je grad manji pa možeš da stigneš do kuće i nekoliko puta dnevno da se presvučeš i središ. U Beogradu je život mnogo brži i često mi se desi da krenem od kuće prepodne, a vratim se uveče. Zato Beograđanke imaju i mnogo drugačiji, slojevitiji stil odevanja koji mi se mnogo dopada, iako je uglavnom sportski. Tako da i ako uveče završe na nekoj predstavi ili neplaniranom izlasku, izgledaju dobro.

Kako vam se dopada garderoba koju ste nosili na slikanju za Storyjev editorijal?

- Fantastična je! Imala sam utisak da radim sa ljudima koji kao da me mnogo dobro poznaju i tačno znaju šta mi se dopada. Volim garderobu epohe, i u njoj se osećam odlično. Čini mi se da je to odeća koja mi dobro stoji.

Brinete li o oblačenju svog emotivnog partnera Zorana?

- Ponekad, kad me pita za savet, ali ne previše. Moja briga je uglavnom da je čisto i opeglano. Oblačenje je takođe izraz kreativnosti, i svako treba da nosi ono što sam odabere kao nešto u čemu se dobro oseća.

Da li staru garderobu bacate ili poklanjate?

- I jedno i drugo, ali ima i stvari koje čuvam iako znam da ih nikada neću obući. Podsećaju me na neke lepe trenutke i jednostavno ne mogu da ih se rešim.

Volite li asesoare i koje?

- Tašne, krznene šubare zimi, leti volim šešire, biserne ogrlice i retro nakit…

Šta po vama izdvaja ženu sa stilom od ostalih?

- Stav. Zapravo sigurnost u to da je lepa u tome u čemu je. Mislim da najviše stila imaju žene koje usklade svoju garderobu sa svojim karakterom i ponašanjem. Nikada nije dobro kad se na ženi vidi da želi da bude neko drugi.

Osećate li se nekada loše u svojoj koži?

- Naravno, kao i svi, pretpostavljam. Uglavnom kad sam neraspoložena mislim da mi ništa dobro ne stoji. Ali nikada to ne lečim promenama frizure i imidža jer znam da su to samo faze koje prođu.

Serija Sva ta ravnica obiluje slobodnijim scenama. Da li vam je bilo neprijatno dok ste ih snimali?

- Uvek mi je neprijatno kada snimam takve scene i mislim da to nema veze sa godinama i iskustvom. Biti nag pred mnogo ljudi koji ti nisu bliski nije nimalo zabavno. I to uopšte nema veze sa tim koliko si zadovoljan svojim izgledom ili nisi. U takvim situacijama se trudim da se što više skoncentrišem na zadatak koji imam, da bi sve to što kraće trajalo.

Moni Marković

Tekst je objavljen u 228. broju magazina Story, 2. februara 2010. godine.

makonda-tracker