Film rediteljke Sofije Kopole Marija Antoaneta, koji govori o prelepoj kraljici kao simbolu isprazne ekstravagancije 18. veka, bio je inspiracija za transformaciju bivše manekenke Ines Jevrosimović. Lišena bogatstva i povlastica, zatočena je i pogubljena na giljotini tokom Francuske revolucije 1789. godine, kraljica austijskog porekla sušta je suprotnost svega onoga što podrazumeva svakodnevni život i stavove atraktivne Ines. Ova plemkinja, koja je mnogima i tri veka nakon smrti još uvek intrigantna, kao devojčica je nosila haljine sa šlepom, jer ju je majka Marija Terezija pripremala za udaju. Postavši supruga Luja 16. uklopila se u dužnosti na dvoru koje su zahtevale sate pripreme svakog jutra: uvlačenje u rigidne korsete, šminkanje obraza teškim ružem i nošenje puderisanih perika. Njen način života sušta je suprotnost svega onoga što podrazumeva svakodnevicu i životne stavove nekadašnje manekenke Ines Jevrosimović, koja je za potrebe snimanja Storyjevog editorijala nekoliko sati provela kao kraljica.
U vreme Marije Antoanete nosili su se pojasevi kako bi struk izgledao uži. Da li biste i vi žrtvovali udobnost zarad izgleda?
- Nikada, sa tim pojasom ne bih mogla da dišem. Imam nekoliko korseta koje obučem u svečanoj prilici, ali iskreno, jedva čekam da stignem kući i raskomotim se.
Ova kraljica nikada nije oblačila istu haljinu dva puta. Kakav je vaš stav prema tome?
- Ako su to bili principi jedne kraljice, oni nisu primereni običnoj ženi kao što sam ja.
Nosila je i najluđe kreacije. Koliko ste vi smeli pri donošenju modnih odluka?
- Elegantno jeste moj stil, ali ipak radije biram kežual varijantu. Za glamur, koji ipak izuzima ludiranje, rezervisani su samo retki trenuci.
Kraljica se oblačila provokativno kako bi šokirala, zapanjila i naterala protivnike da je se plaše, ali umesto straha izazivala je prezir. Da li i vi garderobom želite da izazivate određene emocije?
- Garderoba mi ne znači baš toliko mnogo da bih dozvolila da ljudi na osnovu mog odevanja zaključuju bilo šta o meni.
U koju biste se epohu vratili?
- Sve je to lepo na filmu ali ne bih mogla da živim ni u jednom drugom periodu. Smatram da se nisam bez veze rodila u sadašnjosti i zato u njoj uživam.
Da li biste sebe mogli da vidite kao ženu na tronu?
- Nikako, povučena sam i nisam za te vode.
Da li ste rasipnica?
- Daleko od toga, ali se desi ponekad da dam sebi oduška. Ne mislim samo na danas već i na sutra, pogotovo od kada imam dete. Kupujem više za ćerku Taru nego za sebe. Ona je prava mala dama i moja sušta suprotnost.
Da li vaša elegancija podrazumeva crnu boju?
- Kad god tražim haljinu za specijalne prilike, predlože mi malu crnu haljinu koja se meni uopšte ne dopada. Iako je izbegavam, na kraju uvek završim u njoj jer nema alternativu. Često mi je spas u zadnji čas bež haljina Zvonka Markovića.
Slušate li slepo savete modnih kreatora?
- Najsigurnija sam kad se dogovaram sa Zvonkom, on odlučuje šta ću odenuti i jedino u njega imam poverenja. Dok sam radila revije, nosila sam sve ono što mi daju da prikažem.
Da li to znači da je Zvonko prvi na vašoj listi kreatora?
- Naravno. Čak je i mojoj ćerki sašio haljinu po njenoj želji.
Opterećuje li vas novogodišnja noć kojoj uglavnom predhodi potraga najelegantnije toalete?
- Ne volim tu novogodišnju euforiju i doček uglavnom provodim kod kuće u krugu porodice. Zbog ćerke mi je važno da se u domu oseti praznična atmosfera, kitimo jelku a garderoba nas ne opterećuje. Ako treba da izađemo u neki klub, biram kraciju zatvorenog tipa i ne preterano elegantnu. To čak ne mora da bude ni nova odeća, najlepše se osećam u džinsu koji kombinujem sa majičicom ili korsetom.
Obnavljate li garderobu na početku svakog godišnjeg doba?
- Nikada ne kupujem planski već kad naletim na nešto što mi se dopada ili iskoristim priliku kad odem u inostranstvo da osvežim kolekciju nekim novim odevnim predmetom. Gde god odem pronađem nešto što mi se dopada, poslednji grad u kojem sam se lepo nakupovala je Dizeldorf. Često na povratku sa skijanja svratimo u Beč na januarsku rasprodaju.
Da li je šoping najbolji lek protiv depreseije?
- Jeste. Desi se da kupim nešto što nijednom ne obučem već ustupim drugarici.
Da li u prodavnicama slušate savete ljubaznih prodavačica ili uvek sami donosite konačnu odluku?
- Ako su navalentne izađem iz radnje. Volim da ih poslušam.
Da li idete sami u šoping?
- Uglavnom sa prijateljicama ili sa mamom. Imamo slične ukuse i lepo se međusobno posavetujemo.
U čemu se najprijatnije osećate?
- Kod kuće sam non stop u trenerci ili džinsu i u patikama u čemu se osećam mnogo prijatnije nego na štiklama.
Koliko imate glamuroznih haljina?
- Tek nekoliko, obično ih iznajmljujem jer je glupo da takve haljine stoje mesecima u ormaru pošto se jedna takva kreacija ne može obući više puta.
Da li ste se venčali u venčanici?
- Da, ali pošto sam bila u šestom mesecu trudnoće, nisam mogla da imam krinolinu koju sam želela, već sam iznajmila belu haljinu dugu do poda. Venčanje je bilo kućnog tipa jer sam morala da mirujem pa mi se nije ostvarila želja za svadbom iz snova.
Šta nikada ne biste obukli jer vam se ne dopada kako vam stoji?
- Jedino što ne volim su kombinezoni kao ni bilo koji drugi uzan deo odeće koji ističe što treba i što ne treba.
Da li ste nekada imali problema sa kilogramima?
- Nekada davno jesam, kao tinejdžerka, na početku manekenske karijere. I sada smatram da bih mogla da imam dva kilograma manje. Pre neki dan sam otpočela dijetu ali uopšte nisam karakter jer sam istog popodneva odustala. Volim da jedem i imam sreću da mi metabolizam ne dozvoljava da se drastično ugojim.
Koje vam je najvažnije pravilo pri odevanju?
- Dobre cipele i tašna koje nikako ne moraju da budu skupe. I ostali delovi garderobe moraju lepo da se uklope. Ne smatram da su samo skupe stvari dobre već i da postoje ružne stvari koje su skupe. Ne nosim firmiranu garederobu po svaku cenu. Nekada je bilo slepo pravilo da tašna i cipele treba da budu iste boje, ali po meni, treba samo da budu iz iste priče.
Da li biti manekenka znači obavezu da se u svakoj prilici izgleda perfektno?
- Trebalo bi, ali dozvoljavam sebi da ne izgledam u svakoj prilici najdoteranije. Pošto ustajem svako jutro rano i vodim ćerku u školicu, oblačim se opušteno i neopterećeno, bez šminke. Čak ni ne umem sama perfektno da se našminkam.
Koje materijale najviše volite?
- Svaki koji je prijatan za kožu, na primer pamuk. Mogu da ponesem i neki komad od krzna ali nisam luda za njim.
Koje boje preferirate u odevanju?
- Crnu, roze i zlatnu.
Suknja ili pantalone?
- Uvek pantalone, jer se u njima osećam sigurno i udobno. Farmerke volim jer uvek mogu lepo da ih ukombinujem sa drugim delovima garderobe.
Idelano godišnje doba za najnošenje omiljene garderobe?
- Leto. Volim da nosim suknjice i lepršave haljinice a zimi pantalone.
Da li druge ljude posmatrate kroz garderobu?
- Ne, to je veoma ružno.
Poklanjate li garderobu?
- Onu koju više ne nosim dam nekom kome se dopada. Nove stavri na poklon kupujem samo onima koje dobro poznajem, uglavnom svojim drugaricama.
Da li suprugu za godišnjicu braka poklanjate nešto od garderobe?
- Godišnjica nam je u leto kad smo obično na odmoru, pa je obeležimo samo simbolično. Jedno drugo iznenađujemo i bez bitnih datuma.
Imate li omiljeni modni detalj?
- Kaiš i torbe.
Nosite li nakit i kakav?
- Drago kamenje je lepo je nemam često priliku da ponesem neki komad koji imam. Uglavnom nosim bižuteriju: velike alke, prsten i sat.
Da li uvek nosite nalakirane nokte?
- Kad stignem volim da su nalakirani lakom Opi. Do skoro sam imala nadogradnju koja se po moje nokte pokazala loše.
Da li biste prefarbali plavu kosu?
- Neplanirano sam otišla u plavuše, spontano u želji da smeđu nijansu osvežim. Zadovoljna sam trenutnim izgledom ali ne znači da se neću vratiti među brinete.
Imate li tetovažu?
- Možda je stavim jednog dana. Trenutno je daleko od mene svaki vid intervencije na telu. Što se plastične hirurgije tiče, smatram da sam za to još uvek mlada.
Da li vam je izgled na prvom mestu?
- Daleko od toga da je samo izgled bitan, prava lepota dolazi iznutra.
Jasmina Antonijević
Tekst je objavljen u 66. broju magazina Story, 26. decembra 2006. godine.
