Ne robujem trendovima, već samo svojim hirovima i raspoloženju koje ne zavisi od odeće, ali kada sam zadovoljna sobom, SVE NOSIM BOLJE.
Odeću nosim ja, a ne ona mene. U Jutarnjem programu o mom izgledu brinu stilisti Jelena Svetličić i Srđan Vekić, pa ne moram da se brinem kako ću izgledati. U životu bez kamera, imam sebe, svoj ukus i stil koji sam godinama gradila, način odevanja koji volim i koji sam naučila da praktikujem.
Nemam MODNI FETIŠ, ili još gore, volim sve, i pantalone, ukoliko su lepe, haljinu ako mi dobro stoji, nakit, ako je efektan...
Ne volim PARADIRANJE ETIKETAMA. Šta su zapravo firmirane stvari? Kineske kopije sa našivenim etiketama, originali kupljeni na sumnjivim mestima, osrednji svetski brendovi koji se samo kod nas vode kao vrhunske marke ili možda, lepa, UNIKATNA ODEĆA nekih naših mladih još NEPOZNATIH DIZAJNERA.
Volim belu, bež i prljavoroze nijansu, a jedno od mojih pravila glasi: ŠTO MANJE BOJA, TO BOLJE. Nisam od žena što se KUPOVINOM LEČE i šopinguju ono što im ne treba. Moj problem je samo što nekad mislim kako mi treba sve.
Tada, najčešće, baš ništa ne kupim jer ne znam od čega da krenem. Sve je teže naći lepu odeću od PRIRODNOG MATERIJALA. Sintetika nas je okupirala, ali ja joj pružam otpor.
Nikada neću kupiti nešto od veštačkog materijala. Nosim i ravnu i OBUĆU SA VISOKIM PETAMA. Kada sam sa sinom Lazarom tada sam u starkama, a za izlaske biram cipele sa štiklom. Trudim se da u PATIKAMA I TRENERCI ne budem zarozana, a i to je već neka vrsta elegancije.
