Šekspir je u svojim delima nazvao zelenookim čudovištem, najčešće se odnosi na parove i ljubav, ali ljubomora se može pojaviti u bilo kom aspektu života.
Bez obzira u kom aspektu života je neko oseća, ljubomora je osećaj s kojim je teško nositi se i zbog nje se osećate loše, neadekvatno, nesposobno, i na kraju, ljuto.
Ova negativna osećanja mogu preuzeti svet osobe, i mada je nekad malo ljubomore u redu, uglavnom se pojavljuje iz loših razloga. Tačnije, iskrivljene slike sveta i sebe. Koren ljubomore se nalazi u neispunjenim emotivnim potrebama iz detinjstva
Ljubomora se definiše kao jak negativan osećaj koji podstiče nesigurnost, strah, brigu i teskobu, a vrti se oko potencijalnog gubitka nečeg vrlo važnog.
Zašto su neki ljudi ljubomorniji od ostalih?
Odgovor na ovo pitanje može imati podlogu u detinjstvu i prvim društvenim vezama koje ste stvorili, a to su s roditeljima i bliskim članovima porodice. Teorija privrženosti objašnjava da kvalitet ranih veza ima veliki uticaj na način stvaranja emotivnih odnosa kasnije u životu.
Ako u detinjstvu čovek nije mogao da se emotivno poveže s najbližima to može ostaviti dugotrajne posledice - poput nesigurnosti i ljubomore prema ljudima s kojima kasnije pokušava da se emotivno poveže sa drugim ljudima.
Iza te nesigurnosti zapravo se krije potreba za posedovanjem nekoga ili nečeg, ali i strah da sami niste dovoljno dobri. Razlog tome leži i u činjenici da deca često krive sama sebe za loše odnose iz detinjstva, čak i kad odrastu i postanu zreli ljudi.
Strah od gubitka bliske osobe ili njene pažnje i privrženosti tako može rezultirati neprijateljstvom prema svima drugima za koje osoba oseća da preuzimaju tu privrženost.
Nastavak teksta pročitajte na sledećoj strani..
