Malo je životnih situacija u kojima možemo biti sigurni da ishod zavisi stoprocentno od naših namera i postupaka. Kada oduzmemo procenat očekivanja sopstvenog uticaja na efekat nekog događaja, ono što uvek ostaje jeste doza anksioznosti ili treme. Samim tim, nerealno je misliti da ćemo se osećati potpuno samouvereno tokom prvog sastanka.
Težnja ka kognitivnoj jasnoći odnosi se na naše očekivanje da u određenim situacijama znamo kakve su naše sposobnosti i veštine i da li su emocije koje ispoljavamo adekvatne situaciji u kojoj se nalazimo. Kada nemamo objektivne kriterijume na osnovu kojih to možemo da procenimo, poredimo se s drugima ili se raspitujemo kod onih osoba čiji su nam stavovi u datoj situaciji važni. Kada je reč o prvom sastanku, takva vrsta raspitivanja kod osobe s kojom planiramo prvi susret socijalno je neadekvatna, pa neprijatnost u vidu treme ili anksioznosti ostaje.
Svako ima želju da ostavi pozitivan utisak. Nameću se pitanja – da li prvom romantičnom sastanku prethodi poznanstvo od ranije, postoji li već neki utisak o osobi s kojom se susrećemo, da li je sastanak dogovoren na slepo i, posebno važan faktor – da li već osećamo zaljubljenost? Od svega ovoga zavisiće i kakva očekivanja od sebe i druge osobe možete da kreirate, a samim tim i koje će vas neprijatne emocije pratiti na prvom sastanku, kao i intenzitet tih osećanja.
Bojazan od neuspeha
Očekivano je i normalno da postoji trema jer je ona uvek pokazatelj da je ono što se događa važno za nas. Jedno od najčešćih očekivanja onih koji odlaze na prvi sastanak jeste da steknu priliku za naredni susret. Trema lako može da preraste u anksioznost ako se umešaju misli i pitanja: Šta ako joj/mu se ne sviđam, šta ako ne predloži da se ponovo vidimo...
Ukoliko uz ovakva očekivanja pomislite: Moram da ostavim dobar utisak, ne smem da napravim propust, grešku, anksioznost lako može da pređe u paniku. Kada strah od neuspeha, odnosno odbijanja, počne da se ispoljava kroz panične fiziološke reakcije, takva osoba neretko uz različite izgovore odustaje od susreta.
Prezahtevnom logikom dovede sebe do stanja kojim garantuje neuspeh.
Većina ljudi mašta o susretu sa srodnom dušom ili pravom osobom s kojom bi ostvarili partnerski odnos, najčešće vođeni željom da on preraste u zajednicu, brak i porodicu. Takav stav može u velikoj meri da oboji očekivanja i na prvom susretu. Međutim, tada svakako ne možemo dobiti dovoljno informacija o toj osobi i onda često iz prethodne pozicije mogu da nastupe lične projekcije o tome kako treba da izgleda, razmišlja i ponaša se idealan partner, a i mi u njegovom prisustvu.
Tako se nerealno pojačavaju očekivanja od prvog sastanka, što dovodi do zbunjenosti i napetosri, jer želje u tom trenutku prevazilaze realnost situacije. Neprijatne emocije tada postaju još izraženije pošto se susretu pripisuje mnogo veća važnost – poput sudbinskog, koji najavljuje skladan odnos u budućnosti.
Nastavak pročitajte na idućoj strani teksta...