Malo je životnih situacija u kojima možemo biti sigurni da ishod zavisi stoprocentno od naših namera i postupaka. Kada oduzmemo procenat očekivanja sopstvenog uticaja na efekat nekog događaja, ono što uvek ostaje jeste doza anksioznosti ili treme. Samim tim, nerealno je misliti da ćemo se osećati potpuno samouvereno tokom prvog sastanka.
Težnja ka kognitivnoj jasnoći odnosi se na naše očekivanje da u određenim situacijama znamo kakve su naše sposobnosti i veštine i da li su emocije koje ispoljavamo adekvatne situaciji u kojoj se nalazimo. Kada nemamo objektivne kriterijume na osnovu kojih to možemo da procenimo, poredimo se s drugima ili se raspitujemo kod onih osoba čiji su nam stavovi u datoj situaciji važni. Kada je reč o prvom sastanku, takva vrsta raspitivanja kod osobe s kojom planiramo prvi susret socijalno je neadekvatna, pa neprijatnost u vidu treme ili anksioznosti ostaje.
Svako ima želju da ostavi pozitivan utisak. Nameću se pitanja – da li prvom romantičnom sastanku prethodi poznanstvo od ranije, postoji li već neki utisak o osobi s kojom se susrećemo, da li je sastanak dogovoren na slepo i, posebno važan faktor – da li već osećamo zaljubljenost? Od svega ovoga zavisiće i kakva očekivanja od sebe i druge osobe možete da kreirate, a samim tim i koje će vas neprijatne emocije pratiti na prvom sastanku, kao i intenzitet tih osećanja.
Bojazan od neuspeha
Očekivano je i normalno da postoji trema jer je ona uvek pokazatelj da je ono što se događa važno za nas. Jedno od najčešćih očekivanja onih koji odlaze na prvi sastanak jeste da steknu priliku za naredni susret. Trema lako može da preraste u anksioznost ako se umešaju misli i pitanja: Šta ako joj/mu se ne sviđam, šta ako ne predloži da se ponovo vidimo...
Ukoliko uz ovakva očekivanja pomislite: Moram da ostavim dobar utisak, ne smem da napravim propust, grešku, anksioznost lako može da pređe u paniku. Kada strah od neuspeha, odnosno odbijanja, počne da se ispoljava kroz panične fiziološke reakcije, takva osoba neretko uz različite izgovore odustaje od susreta.
Prezahtevnom logikom dovede sebe do stanja kojim garantuje neuspeh.
Većina ljudi mašta o susretu sa srodnom dušom ili pravom osobom s kojom bi ostvarili partnerski odnos, najčešće vođeni željom da on preraste u zajednicu, brak i porodicu. Takav stav može u velikoj meri da oboji očekivanja i na prvom susretu. Međutim, tada svakako ne možemo dobiti dovoljno informacija o toj osobi i onda često iz prethodne pozicije mogu da nastupe lične projekcije o tome kako treba da izgleda, razmišlja i ponaša se idealan partner, a i mi u njegovom prisustvu.
Tako se nerealno pojačavaju očekivanja od prvog sastanka, što dovodi do zbunjenosti i napetosri, jer želje u tom trenutku prevazilaze realnost situacije. Neprijatne emocije tada postaju još izraženije pošto se susretu pripisuje mnogo veća važnost – poput sudbinskog, koji najavljuje skladan odnos u budućnosti.
Nastavak pročitajte na idućoj strani teksta...
Uloga hormona
Zaljubljenost svakako pojačava intenzitet treme. Baveći se istraživanjem opsesivno-kompulzivnog poremećaja i nivoa hormona zadovoljstva serotonina kod onih koji pate od ovog poremećaja, Donatela Maraciti slučajno je došla do zanimljivog otkrića – nivo serotonina kod ovih osoba u padu je, kao i kod onih koji opsesivno razmišljaju o osobi u koju su zaljubljeni.
Ti rezultati podstakli su italijansku naučnicu da se više pozabavi hormonskim statusom zaljubljenih. Ona je ustanovila da je kod njih povišen hormon stresa kortizol, dok je testosteron kod muškaraca u padu, a kod žena u porastu. Sve sugeriše na biohemijski poremećaj u mozgu zaljubljenih.
Ovih 8 rečenica ni po koju cenu ne smete reći drugarici koju je ostavio dečko!
Kortizol raste u odsustvu željene osobe, dok prilikom susreta, pogleda, dodira, nivo oksitocina, hormona ljubavi i sreće, naglo raste, čak dvostruko više nego što se meri kod trudnica. Poznato je da oksitocin doprinosi uspostavljanju neraskidive veze između majke i deteta. Zaljubljena osoba ima snažnu želju da sve više vremena provodi sa nekim u koga je zaljubljena, nekritički očekujući da istu težnju ima i druga strana. Takvo razmišljanje može da dovede do niza nesporazuma i razočaranja.
Obuzdavanje treme
Tremu ćemo učiniti pozitivnom ukoliko sebi kažemo da je reč o jednom susretu koji nije dovoljan da predstavimo sebe u potpunosti, niti da se druga strana predstavi nama kao celovita ličnost. Jer, to je samo jedan, i to prvi susret! Svaki naredni nova je kockica u mozaiku ličnosti.
Ako na takav način posmatrate svoj prvi romantični susret, sebi dajete priliku da se zauzmete onim svojim delom ličnosti u kome se osećate najudobnije, a istovremeno povećavate šansu da razmena bude spontana i prijatna. Sve više od toga nisu realna očekivanja od prvog sastanka.
Glumica Salma Hajek priznala je da je njen prvi susret sa sadašnjim suprugom počeo veoma loše
Nisam ni znala da je to sastanak. Mislila sam da idem na neki događaj, ali tamo je bila samo jedna osoba. To su mi namestili prijatelji koji su znali da ne volim dejtove pa su me ubedili da će to biti nešto drugo. Bila sam ljuta. Čak je i on bio iznenađen jer je mislio da sam znala o čemu je reč. Iako je počelo veoma loše, kao što vidite, danas smo srećni", izjavila je glumica.
Piše: Aleksandra Golubović, psiholog i psihoterapeut transakcione analize
