Naime, ukoliko je dete bilo voljeno i željeno, čak i pre začeća, velika je mogućnost da ono kroz život bude srećno, stabilno, otporno na bolesti i negativnosti. Ukoliko su ga roditelji s nestrpljenjem iščekivali, pa je i taj polni akt u kojemu je začeto bio zato što su roditelji želeli da ono postoji, ono će se osećati sigurnim, dobrodošlim, voljenim i vrednim na ovom svetu. Biće emotivno zdravo i izgradiće divan život.
S druge strane, ukoliko se dete omaklo ili je začeto izvan bračne zajednice, šanse da bude sve obrnuto od goreo pisanog su - velike. Takvo dete se često oseća nedobrodošlim, neželjenim... Ono od samog starta, tj. kada je bilo ona oplođena ćelija, upija prilično ružan program. Taj program postaje važan deo njega, kako u psihičkom, tako i u fizičkom smislu.
Sjedinjenja Izide i Ozirisa: Retki događaj koji označava početak IZUZETNO važne faze
Oplođena jajna ćelija upija utiske od majke i oca. Na primer, otac pod određenim narkoticima će, duboko u sebi, u svojoj podsvesti, imati osećaj samokrivice za vreme polnog odnosa. Taj osećaj očeve samokrivice postaje deo detetovog psiho-fizičkog programa, ukoliko je već došlo do začeća. Ono će iz tog razloga oskudevati u životnoj energiji, harizmi i ličnoj moći.
Vanbračni odnos takođe može prouzrokovati osećaj samokrivice, ukoliko rezultira oplodnjom. Neko će reći da u njegovom slučaju to ne važi dok vodi ljubav sa svojom devojkom, ali u većini slučajeva, naša podsvest je davno usvojila ubeđenje kako je vanbračni seks nešto pogrešno. Tada će oba roditelja preneti na dete isti osećaj samokrivice.
Ima li spasa za one koji pate od nekog nekvalitetnog programa?
Ima – važno je prepoznati ga! Međutim, ako su čitav život bili programirani na jedan način, potrebno je zaista zasukati rukave. Radi se o tome da čovek treba sebe reprogramirati iz temelja i suštine. Postoje načini reprogramiranja a najbolje je krenuti od spoznavanja kako se nije radilo o ličnoj krivici i kako je svako na Zemlji podjednako vredan, te zaslužuje ljubav.
