Poštovanje dragi moji čitaoci,
Nadam se da ste ozbiljno shvatili ono o čemu sam pričao prošli put i da ste preduzeli neke mere. Mi moramo da se borimo za nezavisnost i nesvrstanost. Zapad nas se plaši samo onda kad nas ne prisluškuje i ne kontroliše. Zato se vratimo knjigama, razgovorima oči u oči i dugim ćaskanjima preko fiksnog, mada i to što kraće uz obavezno unapred dogovorene šifre-tipa: jede mi se pašteta - što znači poželeo sam te! Što je skupo sve danas!!! - što znači u čemu si?! Kako je na zapadu sve uređeno kako treba - što znači hitan sastanak u komitetu! Adrese nazovite likovima iz crtaća, a vremena označite brojem jabuka, npr. jedu mi se 2 velike i 4 male jabuke - to 4 časa i 10 minuta, razumete?
Još bih vam pričao ali će nas razotkriti, shvatate?!!!
Sami dogovorite unapred šifre.
Ne mogu nam ništa - DO POBEDE!
P.S.
Da nije komunizam onako mučki srušen, ne bi mučeni radnici danas štrajkovali i jeli sebe!
Bili bi ponosni i vredni!
Sve će nas prodati u bescenje! PU!
Budi se istok i zapad, za njima sever i jug...
Oskar
