Ako želite da doživite Italiju kao na filmu, ne treba da idete u Firencu, Milano, Rim ili Veneciju, turističke megamarkete, već u neki od manjih gradova koji su koliko-toliko sačuvali idiličnu & idealizovanu percepciju vremena. A Peruđa je upravo to – trenutak zaustavljen u vremenu, barem kada je reč o starom delu grada, gde ljudi šetkaju neobavezno ulicama, onako italijanski, s rukama u džepovima, povremeno otpozdrave nekom prolazniku, povremeno se žučno prepiru oko ko zna čega. Tu, u samom centru, možete do mile volje da pijuckate kjanti ili espreso u bašti nekog restorana i u daljini, ispod vas, posmatrate zalazak sunca ili šta god to ljudi gledaj s vrha brda. Jer se Peruđa, njen stari, istorijski deo, nalazi na strmoj uzvišici i danas predstavlja jedan od najbolje očuvanih srednjovekovnih utvrđenih gradova u Italiji.
Ali, Peruđa je i jedan od najvibrantnijih italijanskih gradova, mesto gde se festivali i kulturna dešavanja smenjuju kao na traci preko cele godine. Unutar utvrđenih zidina grada malo toga se promenilo poslednjih 500 godina, pa su mnogi hoteli i restorani u poslu i po nekoliko vekova!
Sa druge strane, ovo je u svakom smislu grad mladih, budući da se tu nalazi jedan od najvećih Univerziteta za strance (Universita per Stranieri), kroz koji svake godine prođe oko 5.000 studenata iz svih delova sveta, najviše iz SAD-a. Oni daju ton noćnom životu gradu, koji se tokom leta, naročito u vreme poznatog Umbria Jazz Festivala, pretvara u uzbudljivu muzičku pozornicu. Tada sve u gradu živi u znaku non-stop festivalske žurke koja se posla oficijalnih koncerata seli na ulice i u klubove, sve do jutra, a onda, s novim danom, ponovo sve kreće novom serijom besplatnih koncerata na trgovima, uličnim paradama... Nije čudo da mnogi u gradu žive za tih desetak dana festivala. A mnogi, bogami, svake godine prevale na hiljade kilometara samo da bi tada bili tu. Jer, uz koncerte vrhunskih svetskih muzičara, te izuzetna lokalna vina iz Montepulćana i okoline, Peruđa se u vreme UJF pretvara u jedinstvenu tvrđavu letnjeg hedonizma!
Sam grad upravo je ono što očekujete od italijanskog srednjovekovnog grada: utvrđene zidine na vrhu brda, uske kamene ulice, polumračne taverne, drvene žaluzine, trgovi sa fontanama i spomenicima... Najlepša je ta neka ambijentalna prisnost prostora. Čitav mali lavirint krivudavih uličica, stepenica i sokaka deluje poput jedne jedine velike građevina, a svaki novi trg koji se nenadano pojavljuje iza čoška kao nova prostorija.
U grad se dolazi ili pokretnim ili kamenim stepenicama. Ove druge su lepše, ali svi ipak više vole one metalne. U neke delove možete da se uspentrate i automobilom, ako nije previše širok, ali ćete posle verovatno morati da ga parkirate u sobi jer na ulici je to uglavnom neizvodljivo.
Novi deo grada, onaj ispod brda, moderna je varoš sa visokim zgradama grupisanim u centru i razbacanim prigradskim naseljima, tačnije seocima u kojima se živi ni na selu, ni u gradu! U jednom od njih boravi i Goran Ilić Ilke, nekadašnji bubnjar poznatog beogradskog bluz benda Point Blank, koji je na obronke Peruđe stigao pre 15-ak godina. Bubnjevi su mu sada samo hobi, a troškove života u idiličnom okruženju pitomih pejzaža pokrivenih žitnim poljima i vinogradima pokriva masažama.
- Nema ovde zezanja, moraš stalno nešto da radiš, a koliko god da zaradiš, na kraju ti sve ode - sumira u nekoliko reči svoja iskustva Ilke koga u Peruđi, barem je takav utisak, svi na ulici poznaju. Posebno - žene!
- Ćao, Ilke - čuje se sa svih strana dok se vrzmamo glavnom stradom Corso Vannucci koja spaja dva najpoznatija trga u gradu, Piazza IV Novembre i Piazza Italia. Sa ovog poslednjeg pruža se pogled kao iz aviona na pola Umbrije!
Život se tu odvija praktično na ulici, ispred ulaznih vrata stanova i kuća, na stepenicama i trgovima, u tavernama i kafićima. Utisak je da se uglavnom svi odnekud poznaju, kao u nekom Felinijeviom filmu.
A festivali dolaze i prolaze, kao onaj brod u Amarkordu.
Viktor Čikeš
