Deda mi je govorio da su Italijani prgavi (da ne kažem prljavi), ali sve što rade izgleda šmekerski. Pored toga, pričao mi je o espresu i fudbalu, pa je moje poimanje poluostrva u obliku čizme bilo determinisano spomenutim pojedinostima. Na to treba dodati i školsko obrazovanje koje kaže da je Italija zemlja istaknute tradicije i umetnosti. Naoružan takvim mislima i predrasudama, uputio sam se na sever Italije, u Milano, industrijsko srce ove zemlje i svetski modni centar, prestonicu glamura, opere i fudbala.
Bajsom protiv gužve
Da su reči mog dede bile istinite, shvatio sam ubrzo pošto sam izašao iz metroa koji je u Milanu doveden do perfekcije. Postoje tri linije, čitav grad je pokriven tako da se svuda stiže na vreme, dok je na površini situacija malo drugačija. Galama, mnoštvo semafora, automobila i buke. Semafori usporavaju saobraćaj, a galamu stvaraju trube iz automobila koje se često upotrebljavaju i bez velike potrebe. Valjda im je to neki fazon, a zbog takve audio-konfuzije javlja vam se želja da što pre nađete mir u ispijanju espresa. Milanezi su ipak svoj spas od saobraćajne ujdurme pronašli u vožnji bicikala. Na skoro svakih 500 metara postavljene su rampe sa gradskim bajsevima. Potrebno je da kupite propusnicu za njihovo korišćenje, a dvotočkaš će biti vaš kada karticu ubacite u automat. Zanimljivo je da bicikl ima GPS, pa ga u toku noći ili dana možete ostaviti bilo gde, a gradska služba će ga pronaći i vratiti na neki od punktova.
Lepota poroka
Ono što mi je ubrzo privuklo pažnju bio je veliki broj zgodnih i lepo odevenih ljudi koju su tumarali sa rančevima i nekud žurili zagledani u mape grada. Odgovor leži u tome što sam se u Milanu zatekao za vreme održavanja Nedelje mode i to one januarske, pošto se krajem avgusta održava još jedna. Najveći broj manekena u Milano dolazi iz Brazila, dok modni stručnjaci napominju da se u poslednje vreme pojavljuje i dosta Holanđana, Njujorčana i mnogih drugih. Devojka iz Sao Paula reče mi da je Milano pravo mesto za sve mlade koji planiraju da se ostvare na tom polju. Poznat kao centar mode, ovaj grad nudi mogućnost različitih nivoa školovanja, radionica i seminara koji se odnose na modni dizajn. Iz tog razloga, mnoštvo manekena iz različitih zemalja tokom milanske Nedelje mode nađe se u ovom gradu, dok bogataši, među kojima prednjače Rusi, dolaze na ovaj događaj kako odabrali najnovije kolekcije za potrebe svojih luksuznih radnji. Međutim, pored manekena i manekenki, ulicom šeta i veliki broj transvestita. I to nije nešto što će vam promaći, već stvar koja je u Milanu neprijatno nametljiva. Opet sam pomoć u dobijanju odgovora potražio kod moje slučajne poznanice Brazilke koja mi je priznala da većina tih čudnih ljudi zapravo dolazi iz njene zemlje i da je Milano mesto na kome mogu tako da paradiraju, ni ona ne zna zbog čega. Još jedna od kontradiktornosti ovog izvikanog grada jeste i prisustvo ogromnog broja prosjaka na ulicama. Dok vam se sa reklame u izlogu neke high fashion prodavnice smeši Naomi Kembel, samo tri koraka dalje čitava jedna porodica ponizno moli za koji evro. Milano je uglavnom multikulturalno stecište i prisustvo različitih nacija jeste nešto što se na ovom mestu podrazumeva. Srbi u Milanu uglavnom su zaposleni kao obezbeđenje u noćnim klubovima, što mi je bila olakšavajuća okolnost jer da nije bilo onog: Gde si brate Srbine, sumnjam da bih ušao u diskoteku.
Aperitivo
Putešestvije sam nastavio u želji da pojedem picu i popijem kafu. Usput, potrebno je zaobići Afroamerikance koji vam nude sve i svašta, od satova do replika Šanelovih torbi, a neki od njih ponudiće vam i opijate. Cena espresa u kafiću uglavnom se kreće između jednog i dva evra, dok pica može da se kupi od sedam do dvadeset evra. Negde oko 19 časova u gradskim lokalima počinje takozvani aperitivo. Taj događaj traje do deset sati uveče i podrazumeva ispijanje laganijih alkoholnih pića uz još laganiju hranu koja je besplatna. Mladi za vreme trajanja aperitiva uglavnom borave izvan kafića, na ulici. Često se mogu videti kako sede na trotoaru, a opravdanje leži u činjenici da je pušenje u lokalima zabranjeno. Inače, cigarete koštaju oko pet evra, zbog čega Milanezi uglavnom kupuju duvan i rizle. Nakon aperitiva, rutina i raspoloženje meštana Milana nalažu da se provod nastavi u noćnim klubovima. Među komercijalnim diskotekama izdvajaju se Cavalli Club, Old Fashion i Hollywood. Ulaz u ove prostore uglavnom je moguć samo onima iz modnog sveta, dok ostali posećuju mesta na kojima uživaju u elektronskoj muzici. Mesta na kojima gostuju poznati svetski disk- džokeji su Divina, Top Town i Plastic, a cene piće iznose oko 10 evra. Za vreme žurke u Plasticu dobijete letak na kome piše gde se održava after party, a cela ta zabava ume da potraje i do narednog dana.
Biser industrije i arhitekture
Milano važi za industrijsku metropolu Italije i jedan od privredno najznačajnijih evropskih gradova. Polovina državnih preduzeća smeštena je baš u ovom gradu. Ovde se nalazi većina izdavačkih kuća, reklamnih kampanja, instituta za istraživanje tržišta i trgovačkih udruženja. U Milanu je osnovana fabrika automobila Alfa Romeo, a tu se nalazi i poznata firma za proizvodnju guma Pireli.
U ovom gradu postoji na desetine srednjovekovnih crkava koje treba otkriti, kao i neverovatan zamak Sforcesko, nešto najbolje što Milano ima da ponudi. Nestvarna gradska katedrala Duomo, koju okružuje oko 3.500 statua, jedan je od najboljih primera gotičke arhitekture. Ovo gigantsko umetničko delo preplavljeno je šiljcima i statuama od svetlucavog belog mermera. Ako se popnete do vrha, pred vama će se ukazati spektakularan pogled na ceo grad. Gradnja ove katedrale započeta je 1386. godine, a završena je 1805. jer je Napoleon želeo da bude krunisan kao kralj Italije.
Stefan Tošović
