Etna na Siciliji ume da riga i bljuje lavu, blato, dim. Smrtna opasnost što ostavlja pustoš, ali iz te pustoši kasnije izrasta možda najbolja i najrodnija loza na svetu - marsala! Posle prvog naleta aroma, pojačan i slasni ukus ovog vina nalik portu ili šeriju, svakog došljaka na ostrvu podseća da je i život nastao iz haosa.
I to onaj pravi, kakav u Palermu uprkos svemu postoji i danas!
Slasna marsala koja kao sastojak ulazi i u mnoge lokalne recepte deo je priče ovog grada koliko i tragovi krvi brojnih osvajača, memljiva raskoš nekadašnje antike & renesanse, cika i vriska na ulicama pomešana s automobilskim sirenama, nepisani zakoni Cosa Nostre, crvenkaste kamene ploče i drevne zidine između kojih se provlače ulice iznad kojih se suši veš sa okolnih prozora... Sve je to Palermo koji će vas poput vakuuma usisati u svoju paralelnu stvarnost, toliko daleku od unificirane uštogljenosti velikih evropskih gradova.
Ako ostavim marsalu po strani, ništa mi toliko nije pokrenulo leptiriće u želucu kao limunčelo - lokalni limun-liker stvoren da dezinfikuje i odeli čovekov duh od ostatka sveta! Tako prepariran zagazio sam među tezge ispod krvavocrvenih nadstrešnica tržnice u Balaru. Čitav kraj poznat je po uličnim pijacama, a sve je bagatelno: riba, plodovi mora, lešnici, bademi, tropsko voće, začini, kozji sir, kapar, masline, ulje u ćupovima... Jagnjeće polutke vise sa konopca izmešane sa dugim nizovima raznobojnog veša što na vetru leprša preko pozadine od zvonika, katedrala, poluloptastih kupola zgrada... Hiljadugodišnju pijacu nije lako naći. Iz nekog razloga krije se u spletu uskih uličica između ulice Markeda i šetališta Tukori, ali kad nagazite, prava je aromatska i estetska bomba. U svakom slučaju začinjena je glasnim povicima i zvižducima prodavaca, te psovkama markantnih lepotica kojima su reči i gestovi okolnih mužjaka namenjeni.
Ali, ta vrsta komunikacije samo je šlag na torti multikulturalne sredine koja ima vedrog duha za sve tužne monetarne fondove sveta. U tom kontekstu obožavam tople noći na zapuštenoj fontani na Garafelo trgu, čija živopisnost može da se poredi sa pojedinim devastiranim predelima južne Srbije koji izgledaju otprilike kao da je pala hidrogenska bomba. Pa ipak, na tom mestu stotine mladih ljudi razmenjuju životnu filozofiju - jesu li lepše Italijanke ili nasrtljiviji Italijani... I čija mama bolju pastu mesi?
Hrana i naravi srž su duše Palerma: Vućirija nije samo još jedna otvorena pijaca i klanica posvećena ribi i njegovom veličanstvu carne (mesu). Bikovska glava, kao živa, često se zapilji onako sa poda u nepažljivog turistu, pa iako je ovaj kraj poznat po jeftinim restoranima gde se za evro ili dva može popiti i koktel, posebno u krcatoj Via Kandelai, pomenutog turistu brzo prođe svaka želja za jelom. Zato iskusan čovek ode u Šampanjeriju čije ime veze sa šampanjcem nema.
Šetačka zona prepuna je barova, klubova, jeftinih i ponekad prljavih restorana sa sjajnim kebabom. Ovde se istinski zabavlja noću i sa strane posmatra život kako prolazi i odlazi - na obalu!
Muzika dopire sa svih strana, ali mnogo živahnija od one koja je obeležila filmsku trilogiju Kum. A kad smo već kod Kuma i kumova, brzo shvatite da uz pisane zakone postoje i oni nepisani, često jasniji i svakako - prisutniji! O njima se ne govori i ne polemiše.
Kum nije dugme, što bismo rekli kod nas...
Leti, jutra se dočekuju na Mondelo zaliv-plaži ili malom turist-gradu okruženom planinskim vidikovcem Monreale, samo 10 kilometara izvan centra, sa sitnim belim peskom i blistavo plavo-zelenom vodom.
Ne treba zaboraviti, Palermo je velika luka i bolje je kupati se dalje od centra. Ali tu, na najsevernijoj tački ostrva, između belih baldahina, šuštanja peska, eksplozivnih diskoteka, privatnih delova plaže i ludih noći poput onih na Ibici, okupljaju se zaluđenici za vindsurfing, puštanje zmajeva i sve one lude igre na plaži koje su ovde dobile status međunarodne manifestacije - World Festival on the Beach.
Posebno čudo predstavlja neobična građevina Gradske plaže, ali i Kapo Galo, nacionalni park i stene što se kao zubi zabijaju u more, nešto nalik najlepšim delovima dalmatinske obale. Mogu samo da zamislim zbog čega je ovaj divovski zaliv na Siciliji nosio ime Zlatna školjka... Verovatno zbog nepreglednih plantaža citrusa, koji su se ovde doselili daleko pre turista čija se all inclusive letovanja po pravilu završavaju uz čašicu marsale i soundtrack iz Kuma!
Arrivederci Palermo...
Viktor Čikeš
