Verovatnoća da zavrtite globus, a potom ga prstom naglo zaustavite sasvim slučajno markirajući gradić u koji je, pomislite tada, sudbina uredila da treba da dođete, i ispostavi se ne pogrešite, teško da može da bude velika. Ali na takav procenat sreće oslonila se moja prijateljica Maja kada je pre tačno tri meseca u dva kamiona spakovala skoro sve što je za dvanaest godina stekla u Parizu i uputila se na jug Francuske. Njena odluka po kojoj je mediteranska luka Set savršeno mesto za ispisivanje budućnosti bila je neopoziva, baš kao i moja da prvo sledeće letovanje provedem upravo kod nje u tom gradiću za koji nikada ranije nisam čula.
Ispostavilo se kako Set i jeste grad za koji se uglavnom nešto više može čuti samo od putnika namernika. Pozicioniran je tačno na sredini francuske obale pa vam se čini da je odatle sve nadohvat ruke, a opet, kad u Set stignete, istog časa obuzme vas osećaj kao da je sve do tada poznato beskrajno daleko od vas. Tako mali, a toliko živopisan, Set sa svega 39.000 stanovnika, svakog sledećeg dana nekom posebnom taktikom otvara novi izvor izazova. I da, svojom specifičnošću produžava nepregledan spisak raznolikosti koje inače krase Francusku. Ne samo da je teritorijalno najveća članica Evropske unije, njeno nepregledno prostranstvo satkano je od brojnih reljefnih oblika i sasvim različitih klimatskih obeležja. Prostrane ravnice, Pirineji, Alpi, čudesni planinski vrhovi, obala okeana i Mediterana, prelepe reke i duž nekih rasuti dvorci, danas retki čuvari bogate istorije, ali i centar mode, svetlosti i ljubavi - glavni grad Pariz... ipak nisu sve što ovu zemlju na čijoj se teritoriji ljudsko prisustvo može pratiti od doba donjeg paleolita, karakteriše. Tu su i brojni gradići za koje ni mnogi prosečni Francuzi nisu čuli ili, ako jesu, njihovo ime sigurno nisu upamtili, a ponajmanje stigli do njih.
Na takvoj listi je i Set. Na spisku stanica koju neće propustiti samo oni sa posebnim povodom ili motivom. U večitoj senci popularnih gradova Azurne obale, od kojih je udaljen oko tri stotine kilometara zapadno, Set svoju nepopularnost možda krije i u ponašanju njegovog stanovništva. Baš u njemu rođeni su neki od velikih francuskih umetnika poput Georgesa Brassensa, Jeana Vilara, Paula Valeryja... Ovaj poslednji, čuveni pesnik, nazvao ga je plavo ili jedinstveno ostrvo (l'île singulière). Pod tim imenom Set se može naći u nekim turističkim brošurama, a kad se grad bolje upozna, shvati se umetnikov razlog da ga baš tako nazove: sama slika grada, njegov položaj, tradicija i posebna atmosfera koju mnogi ljudi u njemu osete, a ne mogu tačno da je definišu. A to kada ga je i ko tačno nazvao francuskom Venecijom nije poznato, ali je više nego očigledno koliko brojni kanali koji presecaju najveći deo grada zajedno sa raznobojnim kućama kojima su oivičeni, neodoljivo podsećaju na pravu Veneciju. Ipak, pretpostavlja se da je sve to urađeno još u doba Luja XIV koji je inače osnovao grad.
Set smešten u južnom francuskom departmanu Ero, čiji je glavni grad Monpelje, nekoliko puta je promenio naziv. Njegovo ime vodi poreklo od oblika brda Mon Sen Kler koje se uzdiže iznad grada i sa kojeg se vide i okolni gradovi, a koje je nekada davno moreplovce svojim oblikom podsećalo na kita. U srednjem veku grad dobija naziv Ceta Seta, ili Cetia (latinski cetus, ili grčki kêtos, što znači kit), a u jednom trenutku je, nakon što je vojvoda od Monmorensija izgradio tvrđavu na brdu, prozvan čak i Montmorencette. Potom je 1666. godine, za vreme vladavine Luja XIV, počela izgradnja luke i grad se češće naziva Sete ili Sette. Naziv Sète zvanično dobija tek 1927. godine kada je veće, kojim je predsedavao tadašnji gradonačelnik Onore Euzet, tražilo zvaničnu promenu imena.
Danas poznat kao grad ribara i slikara, Set se smatra i najvećom francuskom ribarskom lukom na Mediteranu. Ovo turističko mesto karakteriše i L'étang de Thau - laguna odvojena od Lionskog golfa uskom trakom peskovite obale koja povezuje vulkan u Agdu i Mon Sen Kler, a u kojoj se uzgajaju dagnje i ostrige. Baš tu peskovitu obalu dugu nekoliko desetina kilometara krase predivne plaže, toliko prostrane da ni u jeku turističke sezone na njima nije gužva. Od centra grada udaljene su sat i po pešačenja, ili petnaestak minuta vožnje motorom ili kolima. Taksi vam gotovo i ne treba, a vožnja gradskim prevozom predstavljaće vam još jednu avanturu. Vozači su mahom žene, gde god da krenete cena karte je jedan evro, a ukoliko bilo ko od putnika glasnije progovori, šofer zaustavlja vozilo i najljubaznije zamoli putnike da budu tiši. Ali, zbog uživanja u lepotama koje nudi ovaj grad, spremni ste da oprostite taj specifičan mentalitet njegovih stanovnika. Dakle, kada se iz te gotovo umetničke scenografije koja karakteriše centar, preselite u pravi mali peskoviti raj, čak i oni koji ne vole plažu i sunčanje osete neku posebnu ljubav prema tom toplom, sitnom dušeku na kojem tek počinje odmor. Tome doprinosi i temperatura vazduha koja u ovom delu Mediterana tokom leta gotovo nikada ne prelazi 32 stepena Celzijusa, ali i konstantan blagi vetrić koji čini da vas sunce u pravom smislu te reči miluje.
I kada se dan koji u letnjem periodu traje do pola deset uveče, lagano privede kraju i pomislite kako ne može više i bolje da vam da, veče donosi nove draži. U Setu nema gužve koju stvaraju radoznali turisti. Njih je najviše kraj glavnog kanala gde su poput ukrasa na ogrlici načičkani brojni restorančići sa manje-više istom, ali neodoljivom ponudom sveže ribe, rakova i školjki, ali i raznovrsnih plodova mora koji su samo nekoliko sati pre serviranja izvađeni sa morskog dna. Zato je u Setu pravi greh probati bilo šta od drugih specijaliteta kojima biste bili počašćeni negde u kontinentalnom delu zemlje ili u Parizu.
Posebno čarobna gastronomska ponuda je na pijaci sredom kada je dan za pazar. Ne samo da je šoping kod lokalnih ribolovaca pun pogodak, već je i glavna ulica, popločana i namenjena šetačima, a oivičena brojnim buticima poznatih brendova za široke narodne mase, ispunjena tezgama na kojima se prodaje gotovo sve: garderoba po simboličnim cenama, suveniri, predmeti za kuću i razne sitnice koje se potencijalnom kupcu učine korisnim samo dok ih hvali prodavac.
Kada je o noćnom provodu reč, u ovom gradu ga nećete naći, osim ako u provod računate to što ispred nekog od malobrojnih lokala-kafića na glavnom kanalu uz popularnu muziku neumorno đuska svega troje, četvoro gostiju. Ali, ako se kojim slučajem desi da u gradu boravite u vreme kada se održava neki koncert, to je već druga stvar. Ili, ako ste tu kada se u okviru svoje velike svetske turneje, kao i ove godine 23. jula, tu zaustave slavni reditelj Emir Kusturica i njegov bend No smoking orchestra. U tom slučaju pobijate ne samo tvrdnju da u Setu nema provoda, već i kako je nemoguće sresti Srbina! Dve hiljade ljudi u publici te večeri čine i starosedeoci Seta, ali i Francuzi iz raznih krajeva koji obožavaju ovaj bend.
Kad potrošite sve turističke lokalitete, među kojima su Mornarsko groblje, Muzej Pola Valerija, brojne galerije i ateljei, hteli vi to ili ne, počnete lagano da se stapate sa lokalnim stanovništvom, pod uslovom da vas oni prihvate. Iako njihov grad kao centralna tačka na Mediteranu podseća na ostrvo i njegovi stanovnici imaju karakter i ponašanje ostrvljana, Set nije ostrvo. Čak je veoma dobro povezan sa ostatkom sveta. Blizu je Monpeljea, na samo 300 km od Barselone i samo 4 sata vozom udaljen od centra Pariza. Ipak, meštani Seta specifični su po mnogo čemu. Izuzetno su ponosni na svoj grad i osećaju se potpuno odvojenim od ostatka sveta. Imaju tipičan akcenat, pa čim progovore, znate odakle su. Ne vole došljake, niti strance uopšte. Prgavi su i teški. Imaju posebnu tradiciju i običaje, što im je izuzetno važno. Tako na primer, u ovo doba godine obeležavaju proslavu Saint Louis (namenjenu Luju XIV koji je osnovao grad), a koja je i najvažnije dešavanje u godini. Tokom pet dana gotovo niko ne radi i svi gledaju borbe čamcima - turnir koji za njih ima važnost utakmice Zvezda - Partizan u Beogradu.
Umetnička dešavanja intenzivna su naročito u letnjim mesecima. U ovom gradu luksuz je sve drugo osim onoga što se pod njim smatra u brojnim svetskim mondenskim letovalištima. Jer, u Setu ima svega nekoliko hotela sa tri zvezdice i nekoliko sa dve. I to je sve. Inače, život nije mnogo jeftiniji kad su u pitanju cene namirnica, izlazaka u restorane... Jeftinije su kirije za stan i to dvostruko pa i više nego dvostruko od cena stanova u Parizu. Na primer, stan koji biste u Setu kupili za 120 000 evra, u Parizu biste platili 400 000 evra. Treba uzeti u obzir i to da su u ovom gradu i plate za 20 do 30 odsto manje nego u pariskoj regiji, tako da su troškovi života relativna stvar.
I dok se danima vrtite po brdu gde se nalazi Set, ne napušta vas osećaj da još niste sve videli. Ovo je grad u kojem kao da je vreme stalo, a na taj osećaj najviše utiču davno usidreni brodovi koji krase sve te kanale i na neki način ga čuvaju. Daleko od bilo koje vrste mondenske popularnosti i materijalnog luksuza, to je mesto gde se može provesti pravi odmor iz snova. A kada se kao turista prvi put sa njim rastanete, bogatiji ste za jedinstveni osećaj da ništa nije onako kao što na prvi pogled izgleda, pa ni asocijacije na Francusku rivijeru više nisu samo Nica, Kan ili Monte Karlo. Francuska nudi i nešto mnogo više.
Jasmina Antonijević
