Ono što najčešće čujete na Jamajci jeste: No problem, man! A onda shvatite da su problemi svuda unaokolo. Ali, ko će još da se zamajava time kada ste na plaži okruženi sočnim tropskim voćem i tirkiznim morem. Don't bogart that joint, my friend…
Jamajčani su naglašeno druželjubivi, mada niste uvek sigurni da li je to zato što im vaše društvo prija ili samo žele nešto da vam prodaju. I odmah ste svi braća (Yo man, respect!) a uz flašu domaćeg ruma objasniće vam potanko kako su Španci pre 500 godina počinili genocid nad lokalnim stanovništvom, zašto Bob Marley nije hteo da ga leče od raka i kako ga je Peter Tosh učio da svira gitaru, pa čak i kako da uz pomoć vudu obreda obezbedite uspešnu poslovnu godinu!
I nemojte se iznenaditi ako baš slučajno imaju kod sebe neki magični rekvizit koji će vam za 100 dolara rešiti mnoge životne probleme!
Ovako ili onako, na Jamajci brzo shvatite da su muzika i zabava dve bitne poluge funkcionisanja svega na ostrvu. Ali, isto tako brzo shvatite i da malo šta drugo funkcioniše u ovom tropskom raju na Karibima. Dobro, ima tu turizma, i to onog ekskluzivnog, naročito na severnoj obali ostrva, ima i nekakvih rudnika u planinama, tu su plantaže šečera, kafe i kakaoa, a banane i kokosove palme rastu svuda unaokolo. Ima i marihuane, koju nutkaju turistima na svakom čošku, od dilera, preko klinaca do policajaca. Iako generalno nije dozvoljena, ima je svuda, a u unutrašnjosti postoje čitave plantaže kanabisa, sve sa radnicima koji održavaju zasad. Tom granom poljoprivrede bavi se uglavnom lokalna mafija, dok ostali sade oko kuće, uz salatu, onoliko koliko im treba za ličnu upotrebu.
Ne čudi da je Keith Richards, kada je prvi put došao na ostrvo pre 40-ak godina, imao viziju da se nalazi u raju i odmah kupio kuću na severu, u mestu Očo Rios!
I nije on jedini iz ekipe slavnih & poznatih koji su tu potražili sklonište od ostatka sveta. Po belim peščanim plažama Jamajke, u tropskim šumama i na hridima kuće imaju i Mick Jagger, Naomi Campbell, Jane Seymour, Ralph Lauren… Nekada je tu na ostrvu živeo i Johnny Cash, pa ozloglašeni holivudski zavodnik Errol Flynn, koji je 40-ih godina prošlog veka kupio kuću u Port Antoniu nakon što se u blizini nasukao sa svojom jahtom i izjavio da je obala Jamajke lepša od bilo koje žene koju je video! A ako ih je neko dovoljno video...
Pririodne lepote Jamajke, gde se uzdiže čak šest planinskih lanaca i izvire 120 reka, prvi su ipak prepoznali Indijanci, koji su se još 1.000 godina pre nove ere doselili tamo sa južnoameričkog kopna i ostrvo nazvali Xamayca – zemlja šume i vode! Tu su izgleda doista živeli kao u raju sve dok se krajem 15. veka na obalu nisu iskrcali Španci, opljačkali šta je imalo da se opljačka i pobili večinu stanovništva. Kasnije su se iskrcali Englezi, oterali Špance i ostrvo pretvorili u najveću svetsku plantažu šećera, a kao radnu snagu počeli da dovlače na hiljade robova iz Afrike. Tako su današnji stanovnici Jamajke dobili genetski pomešane pretke i progovorili engleski, ali sa specifičnim slengom i akcentom, ponekad razumljivim samo njima.
Inače, Jamajka je za Engleze dugo bila jedna od omiljenih kolonija, pa su mnogi sebi tamo obezbedili kuće. Tako je na ostrvu svojevremeno živeo i slavni pisac Ian Fleming, koji je u Očo Riosu napisao svih 13 romana o tajnom agentu Jamesu Bondu! Bilo je to od 1946. do 1964. godine. Danas je Flemingova kuća deo Golden Eye imanja, luksuznog hotelskog kompleksa s nekoliko elegantnih vila i privatnom plažom gde noćenje košta 1.000 dolara!
Odmarališta u okolini Očo Rios uglavnom su kao sa turističkih plakata, baš onakva kako zamišljate da izgledaju na nekom karipskom ostrvu. Ipak, najlukuzniji deo obale je Montego Bay, koji je preko cele godine, naročito zimi kada ima najmanje kiše, zatrpan američkim i ostalim turistima u potrazi za suvenirima sa likom Boba Marleya. Apsurd je da će tu sve platiti višestruko skuplje nego da su kupovali kod kuće. Ustvari, na Jamajci je sve skupo osim gandže. Ali, uspomena nema cenu!
Izvan tih turističkih rajeva, ograđenih zidovima, ostatak ostrva uglavnom je u znaku bede & kriminala. Kingston, glavni grad sa nekih pola miliona stanovnika, visoko je na listi najnebezbednijih mesta u svetu, a američke i britanske vlasti savetuju svoje državljane da ne izlaze noću, da se klone javnog prevoza i izbegavaju usamljena mesta kad god je moguće!
Ta upozorenja zvuče zlokobno, ali kada se jednom nađete tamo shvatate da je gomila toga preuveličano. Ili preduvano, što bi rekli Jamajčani! Osim ako vas put nije naveo u Trenčtaun, siromašno jezgro Kingstona, mesto gde je nastao – rege! Najviše zasluga za nastanak tog zvuka imao je Joe Higgs, čije su pesme najdirektnije govorile o siromašnom životu u Trenčtaunu, gde je odrastao. Zvuk je bio vibrantan, a poruke pesama jasne & klasne. Rege su odatle raširio ostrvom i postao zaštitni znak Jamajke, baš kao i Bob Marley koji je tu muziku učinio planetrano popularnom.
Zahvaljujući njemu, Jamajka je postala neka vrsta svete zemlje rastafarijanaca iz celog sveta. Inače, njih u Jamajci ima srazmerno malo u odnosu na druge veroispovesti, mada vam se lako može učiniti da nije tako, s obzirom na to da ih je lako primetiti. Ali, zvanični podaci kažu da su otprilike tri četvrtine stanovništva hriščani, i to protestanti, što im je ostalo od Engleza, a ostatak čine sve ostale religije, ukljkučujući i rastafarijanstvo. Kada smo kod Boga, u Ginisovoj knjizi rekorda stoji da je Jamajka država sa najviše crkava po kvadratnom kilometru!
A nekada su imali najviše gusara po glavi stanovnika! Port Rojal je bio glavno stecište piratske bratije sa Kariba, ozloglašeno gusarsko utvrđenje koje su u 17. veku smatrali za najbogatiji i najporočniji grad na svetu. A onda je 7. juna 1692. udario razorni zemljotres, potopio skoro sve brodove u luci i više od pola grada odneo u more. Bila je to, kažu, Božija kazna za sve grehe stanovnika Port Rojala.
Ostaci stare gusarske trvđave i danas su vidljivi u zalivu Kingstona, mada je praktično sve ostalo u Port Rojalu sagrađeno posle zemljotresa.
U samom Kingstonu najzanimljivije je na ulicama, gde praktično mnogi žive, rade, jedu, spavaju… Tu će pokušati da vam prodaju sve i svašta, a ako ste turista i još žensko imaćete (ispravan) utisak da za vama neprestano neko zviždi, mnjauče, cokće, arlauče… Bez obzira da li ste u muškom društvu ili ne.
Ono što će vam svi lokalci pokazati u gradu, nakon što pokušaju da vam prodaju džoint, jeste kolonijalna zgradurina Devon House, nekada dom prvog crnog milionera na Jamajci. Danas je to svojevrsni muzej u kojem možete da osetite duh prošlih kolonijalnih vremena, ali i da probate najbolji sladoled na ostrvu u poslastičarnici koja se tu nalazi.
A onda, kad padne noć, žurka počinje. Hipnotički ritmovi umotani u oblake dima od marihuane dopiru u sve delove grada, dok se u mnoštvu klubova Kingstona nekontrolisani erotski naboj rastače u znoju i alkoholu. Poročni duh nekadašnjeg Port Rojala očigledno je još tu.
I onda pomislite – Bože, neće valjda opet zemljotres!
Ma neće, kuliraj…
Viktor Čikeš
