Najveći grad na Karibima nabijen je pozitivnom energijom koju poput virusa pokupite već prvog dana boravka. Naravno, možete da pokupite još po nešto usput ukoliko na pazite, ali ovako ili onako boravak u glavnom gradu Kube je nešto što nećete nikada zaboraviti!
Havana je idelano mesto za Srbe. Sve je tu manje-više po principu može a i ne mora, ležerno i opušteno, raspreda se svetska i domaća politika, klinci igraju bejzbol na ulici, matorci domine, svi nešto majstorišu, nude, muvaju i preprodaju, a uveče žurka na svakom čošku. Ujutro sve iznova.
Da ne govorimo o tome kako je Kuba jedna od malobrojnih preostalih država gde sa prosečnom srpskom platom možete da se osećate kao - čovek! Još da nisu pola sveta daleko...
Nekada popularno utočište pirata sa Kariba, zatim španska tvrđava, pa centar trgovine robljem, pa kockarski raj američke mafije, Havana je danas apsolutno jedan od najživopisnijih velikih gradova sveta. Uostalom, gde još na ulicama možete da vidite muzejske primerke američkih limuzina koje sada pokreću motori skinuti sa ruskih lada?
Vreme u Havani, kao uostalom i na celom ostrvu, kao da je stalo 1959. godine, kada je Fidel Castro sa ekipom revolucionara skinuo sa vlasti marionetskog diktatora Batistu. To se Amerikancima nikako nije dopalo, pogotovo ideja da u svom "zadnjem dvorištu" dobiju suseda koji zagovara komunizam i izvozi revoluciju, pa su Kubi odredili kaznene sankcije koje, eto, traju više od pola veka! Usput su nekoliko puta pokušali da ubiju Castra, ali im to nikako nije polazilo za rukom. Na kraju se drug Fidel povukao zbog bolesti i danas tek s vremena na vreme svoja razmišljanja podeli sa narodom u novinskoj kolumni. Kubu & revoluciju poverio je bratu Raulu, koji je kao vesnik nekih novih vremena odmah legalizovao upotrebu - mikrotalasne rerne! Dobro, dozvolio je čovek i da se koriste kompjuteri, DVD plejeri, mobilni... Sempre la revolucion!
Muka i nemaština plodno su tlo za nove ideje. I Kubanci su tu postali pravi eksperti. Sve mogu da oprave i preprave. Survivor je tamo već 50 godina stvarni život, ne reality TV. Kako bi inače došli na ideju da od kore grejfruta prave šniclu!
Sa platom često ne većom od 20 dolara, koliko može da očekuje, recimo, zubar (taksisti po pravilu zarade više od doktora, a jedno od najplačenijih zanimanja je - policajac!), čovek se pita kako Kubanci uopšte preživljavaju? Pa, snalaze se. Svako nešto nudi ili prodaje, država štampa bonove za koje lokalno stanovništvo dobija pirinač, šečer, hleb, ulje i još neke osnovne potrepštine, struja i druge komunalije su praktično džabe, tu je i nekih milion Kubanaca koji žive i rade u SAD i koji redovno svojima kući šalju dolare... Sve u svemu nema neke velike brige šta će doneti sutra. A u takvoj situaciji ostaje vam samo - danas. I zašto onda ne uzeti od tog dana sve što možete? Život je na Kubi relativno jednostavan. I u toj jednostavnosti iskren, često radostan, okrenut ne velikim planovima, već sitnicama koje život znače. Potpuno je jasno da ljudi tamo žive opuštenije od mnogih drugih koji sve imaju.
Oseti se to praktično svuda dok šetate ulicama ovog dvomilionskog grada, dok vam se uz zvuke rumbe, salse i automobilskih sirena u nozdrve uvlači miris mora, cigara, ruma i još kojekakvih začina i truleži iz memljivih zgradurina koje je vreme dobro nagrizlo. To je nešto što vas prati bilo gde u Havani - u istorijskom centru La Habana Vieja, u najluksuznijim kvartovima Vedadoa, gde su najbolji hoteli i restorani, u Centro Habana, gde se nalazi i kineska kolonija, ili u nekom od predgrađa. A prate vas i bezbrojni klinci koji očekuju da im nešto date, te neizbežni hinterosi, što muški, što ženski, koji nude sve šta vam u životu treba - od prenočišta i društva, preko preporuka restorana i klubova do (lažnih) cigara.
Havana nije grad uobičajene lepote. OK, ima tu muzeja i dobro sačuvanih palata, zgradurina u kolinijalnom stilu sa kojih ne otpada malter, vrhunskih hotela i dobrih restorana, ali nekad je dovoljan samo jedan čošak levo ili desno i već ste u nekom oronulom paralelnom svetu zaustavljenom u vremenu. Kao da ste ušli na set nekog holivudskog filma iz 50-ih godina prošlog veka.
Svima su poznate slike starih američkih vozila koja klaparaju i dime ulicama Havane. Muzika i ples vas prate svuda, na ulicama i plažama: salsa, rumba, cha cha, habanera, criolla, mambo... Malo ljudi zna da je Narodno pozorište u Havani jedno od najstarijih u svetu, podignuto 1837. godine, te da je grad pre revolucije imao čak 135 bioskopa - više od Njujorka i Pariza u to doba!
Šarm i privlačnost Havane su pomalo apstraktini, u naznakama koje zagolicaju maštu. Na vama je da istražite sve što grad nudi. A nudi svašta. Slavni pisac Graham Greene izjavio je kako je Havana grad gde je sve moguće. Mnogi se s tim slažu. Tu nekako prirodno idu revolucionarni slogani i non-stop noćne zabave, ruku pod ruku. Kao Cohiba cigare & Che Guevara.
Naravno, jedna je stvar živeti kao Kubanci, druga živeti kao turista na Kubi.
Od svih turističkih atrakcija, posebna priča je ona vezana za Ernesta Hemingwaya, američkog pisca i nobelovca, za koga je Kuba bila druga (ili prva) otadžbina. On je na ostrvu legenda ravna Che Guevari. Njegov omiljeni bar El Floridita, nedaleko od hotela Ambos Mundos, gde je Hemingway dugo živeo u sobi 511 i gde je napisao roman Za kim zvona zvone, veoma malo se promenio. Nova je samo bronzana figura Hemingwaya u prirodnoj veličini, naslonjena na šank. Uz svakojake koktele od ruma, restoran je danas poznat i po (skupim) morskim specijalitetima. Ali, bizin odlično ide, a u knjigu gostiju su se upisali Pierce Bosnan, Naomi Campbell, Kate Moss, Matt Dillion, Danny Glover, Jack Nicholson, Jane Fonda, Giorgio Armani, Paco Rabanne, Jean-Paul Sartre, Gary Cooper, Spencer Tracey, Ava Gardner...
U Havani ima još nekoliko barova koji se diče hemingvejskom prošlošću, a među njima i La Bodeguita del Medio, gde se navodno prave najbolji mohito kokteli i gde je gotovo nemoguće uči od turista!
Inače, kada je o restoranima reč, tu su najzanimljiviji mali privatni restorani (to je od nedavno postalo moguće na Kubi) koje lokalci zovu paladar i u kojima nema više od 2-3 stola!
Ako ste u potrazi za muzikom i zabavom, pred vama je bezbroj klubova i svaki ima svoj bend, od onih vrhunskih koji nisu ništa slabiji od proslavljenih Buena Vista Club, do svakojakih turbo-pop zabavljača koji paraju uši. Ljubitelji salse i sličnih zapaljivih ritmova obavezno odlaze u Casa de la Musica, gde svake večeri nastupa neko od najpoznatijih kubanskih pevača i bendova. Tu je uvek dežurna i ekipa lokalnih udvarača spremna da svaku turistkinju ponaosob nauči neki novi (plesni) pokret...
A posle, ništa ne prija tako dobro kao šetnja uz obalu duž Malecóna. Još ako krenu talasi sa okeana...
Viktor Čikeš
