Povremeni kolač ili čokolada ne povećava rizik da će se razviti dijabetes, ali šta ako često jedete veće količine hrane koja sadrži mnogo šećera? Može li to da poveća rizik od "šećerne bolesti" ili ne, objasnila je endokrinološkinja dr Revital Gorodeski Baskin.
Kako dijabetes često nazivamo šećernom bolešću ili, još kraće, šećer, mnogi se pitaju da li svakodnevno uživanje u slatkišima i sokovima može direktno da dovede do razvoja dijabetesa.
Ipak, odgovor na ovo pitanje nije jednostavan koliko na prvi pogled deluje, jer sam šećer, naravno, nije jedini faktor koji utiče na razvoj ove bolesti. Preteran unos slatkiša, ipak, zaista može da pokrene promene u organizmu koje vremenom povećavaju rizik od insulinske rezistencije i metaboličkih problema, objašnjavaju stručnjaci.
Kako slatkiši utiču na insulin?
Kad jedemo šećer i ugljene hidrate, pankreas počinje da proizvodi insulin, hormon koji omogućava glukozi iz krvi da uđe u ćelije i koristi se za energiju. Problem, međutim, nastaje kad je unos šećera veoma čest i kad je insulin stalno povišen.
– Insulin je hormon izgradnje: kada je prisutan, telo je stalno u stanju izgradnje. Ali organizmu je potrebno vreme da se odmori od tog procesa kako bi omogućio razgradnju. Stalno visok nivo insulina dovodi do toga da telo postane otporno na njega i vremenom insulin može da postane potpuno neefikasan – objašnjava za University Hospitals (UH) endokrinološkinja dr Revital Gorodeski Baskin.
Tada nastaje insulinska rezistencija, a glukoza teže ulazi u ćelije i ostaje u krvotoku, što može dovesti do povišenog šećera u krvi, a dugoročno i do razvoja predijabetesa i dijabetesa tipa 2.
Nije problem samo u šećeru
Višak šećera koji organizmu nije potreban za energiju može da se skladišti kao mast, što doprinosi povećanju telesne težine i dodatno otežava delovanje insulina. Dugoročno, kombinacija prekomernog unosa šećera, veće telesne težine i insulinske rezistencije je povezana s metaboličkim sindromom, masnom jetrom, povišenim krvnim pritiskom i holesterolom i većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti.
– Ako niste gojazni, konzumiranje više slatkiša verovatno predstavlja mali rizik za nastanak predijabetesa i dijabetesa tipa 2. Međutim, predijabetes je veoma blisko povezan sa ishranom i telesnom težinom. Ako svakodnevno unosite velike količine hrane bogate šećerom, verovatno ćete dobiti višak kilograma i razviti insulinsku rezistenciju – prvi znak predijabetesa – kaže dr Gorodeski Baskin.
Šta je sa šećerom iz voća?
Na prirodni šećer iz voća, međutim, ne treba gledati isto kao šećer iz kolača, bombona i zaslađenih napitaka. Naime, pošto voće, osim šećera, sadrži vlakna, vitamine i minerale, ono je daleko poželjnije u ishrani, naročito kao užina.
Ipak, ni sa voćem ne treba preterivati. Ako se posmatra sadržaj šećera, bobičasto voće ga uglavnom ima manje u odnosu na lubenicu, grožđe i ananas, pa uvek vodite računa o tome ako strahujete od dijabetesa.
Da li su veštački zaslađivači bolje rešenje od šećera?
Kako piše UH, veštački zaslađivači uglavnom ne podižu direktno nivo šećera u krvi, ali mogu da izazovu odgovor insulina, a kakav će on biti zavisi od vrste zaslađivača i individualnog metaboličkog odgovora.
Zbog toga ni zaslađene diet napitke ne treba smatrati nečim što može da se konzumira bez ograničenja.
Koliko slatkiša je previše ako vas brine dijabetes?
Dakle, jedan kolač povremeno ili cela čokolada tu i tamo sami po sebi neće izazvati dijabetes kod zdrave osobe normalne telesne težine, a mnogo je važniji obrazac ishrane, odnosno koliko često i koliko slatke hrane jedemo.
Najbolje je uklopiti ih u raznovrsnu i uravnoteženu ishranu, kao i da se vodi računa o veličini porcija i da se praktikuju redovne fizičke aktivnosti.
– Ako volite slatkiše, konzumirajte ih umereno – savetuje dr Gorodeski Baskin.
BONUS VIDEO
Dijabetes: Borba sa opakim bolestima prevencija i prepoznavanje