Doručak nije magično rešenje za bolje ocene, ali redovan i hranljiv obrok može pomoći detetu da u školski dan uđe sito, koncentrisanije i sa više energije.
Jutarnja žurba, kasno ustajanje ili probirljivost u ishrani često dovode do toga da deca krenu u školu praznog stomaka.
Međutim, doručak nije važan samo zato što sprečava glad, istraživanja ga povezuju i sa boljom pažnjom, pamćenjem i rezultatima na školskim testovima.
Kada preskakanje doručka postane navika, posledice se mogu osetiti već tokom prvih časova. Dete može biti umorno, razdražljivo, nemirno ili mu može biti teže da se koncentriše.
Da li doručak zaista utiče na školski uspeh?
Prema podacima koje navodi Američka akademija za pedijatriju, redovan doručak povezan je sa boljim kognitivnim funkcionisanjem, pamćenjem i pažnjom kod dece.
Neka istraživanja pokazala su i da su deca koja su doručkovala pre standardizovanih testova postizala bolje rezultate u matematici, pravopisu i čitanju u poređenju sa decom koja su testove radila gladna.
To ne znači da će jedan doručak automatski popraviti ocene. Na školski uspeh utiče veliki broj faktora, a istraživanja koja pronalaze vezu između doručka i ocena ne dokazuju nužno da je preskakanje doručka direktan uzrok lošijeg uspeha.
Ipak, dovoljno je razloga da se ovaj obrok ne zanemaruje.
Zašto deca preskaču doručak?
Razlozi su različiti. Mlađa deca mogu biti probirljiva ili jednostavno ne voleti uobičajene namirnice za doručak. Kod tinejdžera je problem često drugačiji – kasno ustajanje i žurba u školu ostavljaju malo vremena za jelo.
Neka deca namerno preskaču doručak zbog brige o telesnoj težini, što je posebno važno shvatiti ozbiljno i o tome razgovarati sa pedijatrom ili drugim stručnjakom.
Zanimljivo je da su u jednom istraživanju učenici koji su prijavili da uglavnom dobijaju najviše ocene ređe navodili da svakodnevno preskaču doručak. Ipak, pošto je reč o studiji koja je posmatrala podatke u jednom trenutku, ona pokazuje povezanost, a ne dokazuje uzročno-posledičnu vezu.
Šta ako dete ujutru nije gladno?
Ne mora svaki doručak da bude veliki obrok. Važno je da dete ima dostupnu hranljivu hranu kada mu odgovara da jede.
Dobre brze opcije mogu biti:
- sveže voće;
- jogurt;
- žitarice od celog zrna sa malo dodatog šećera;
- smuti;
- sendvič od integralnog hleba;
- kombinacija voća, jogurta i žitarica.
Ako dete ne može da jede odmah nakon buđenja, doručak može da se spakuje za kasnije – za put do škole ili pauzu između časova, ukoliko su takvi uslovi dozvoljeni.
Mala priprema može da reši jutarnju gužvu
Roditeljima može mnogo da pomogne ako deo pripreme obave uveče. Voće može biti oprano i isečeno, posuđe pripremljeno, a užina spakovana unapred.
Tako doručak ne mora da bude još jedna obaveza u već haotičnom jutru.
Takođe, vredi proveriti da li škola ili vrtić obezbeđuju doručak. Na taj način dete može dobiti obrok i kada kod kuće nije bilo dovoljno vremena za jelo.
Bonus video:
Doručak po receptu Edite Aradinović