Profesorka sa "Stenforda" ističe da, ukoliko se prepustite ovom iskušenju, nema mnogo šanse da ćete zaspati, ali raste šansa da razmišljate o događaju iz srednjoškolskih dana ili brinete o ugroženim vrstama životinja.
Često čitamo o trikovima za lakše uspavljivanje i opuštanje, ali postoji i nešto što ni slučajno ne smemo da radimo ako nam se prekine san, ističu stručnjaci.
Kvalitetan san je jedan od najvažnijih faktora za očuvanje zdravlja, i to iz niza razloga. To jesmo li se dobro odmorili ili ne utiče na metabolizam, regeneraciju, imunitet, rad mozga, pamćenje, kardiovaskularno i mentalno zdravlje, kontrolu telesne težine... Dakle, zaista je važno spavati što je bolje moguće.
To, naravno, nije uvek lako i često se desi da se iz nekog razloga probudimo usred noći. Nekome san prekine uplakana beba, neko ustane da ode do toaleta ili popije čašu vode, nekoga nervira hrkanje bračnog druga... Šta god da je u pitanju, stručnjaci ističu da je ključno da se u tom trenutku ne opterećujete time što ste se probudili i kada ćete ponovo zaspati.
– Razmišljanje o činjenici da ne spavate može da vam probudi um i zabrinutost. Bolje je da prihvatite svoju situaciju, a ne da se opirete budnosti – kaže dr Fiona Borvik s Univerziteta "Stenford" za SELF.
Iako vam je možda teško da se opet uspavate, to ne znači da je to nemoguće, a preterano razmišljanje o tome samo budi anksioznost.
– To ne znači da je san gotov – kaže dr Borvik.
Važno je upamtiti to jer je lako upasti u spiralu "katastrofalnog" razmišljanja, poput "Nikad neću zaspati, uništen mi je ceo sutrašnji dan", dodaje ona.
Što više razmišljate o tome da ste budni, duže ćete to i ostati
Zapravo, mi smo spremni za takve misli: dok tonete u san, mozak se isključuje, od prednjeg do zadnjeg dela, počevši od frontalnog režnja, regiona koji utiče na sposobnost rasuđivanja i regulisanja emocija.
Kad se probudite u drugoj polovini noći, posle prva tri-četiri sata snam uglavnom delujete iz limbičkog sistema, koji uključuje amigdalu, koja je uključena u emocionalne reakcije, poput straha i anksioznosti, kao i hipokampus, centar memorije mozga.
Posledica je to da "emocioni volumen" raste, ističe dr Borvik, koja dodaje da to olakšava te počnemo da razmišljamo o nečemu što smo zabrljali u srednjoj školi ili počnemo da brinemo o tome što se smanjuje svetska populacija kitova.
– Pokušajte da kontrolišete katastrofalne misli tako što ćete reći sebi: "Zapravo sam dobro. Moj mozak samo preterano reaguje." Ova svest će vam pomoći da ostanete mirniji i pripremiti vas da ponovo zaspite – kaže ona i ističe da će anksiozno, razdražljivo stanje samo da nadjača nagon za snom.
BONUS VIDEO
Kako se rešiti nesanice?