Broj ljudi koji o svom zdravlju i simptomima razgovaraju sa četbotovima kao što je ChatGPT raste munjevito jer nam je veštačka inteligencija sve dostupnija, ali stručnjaci upozoravaju da treba obratiti pažnju na mnogo toga jer je ipak u pitanju zdravlje, a ponekad i pitanje života ili smrti.
Veštačka inteligencija je postala sastavni deo naših života, do te mere da će mnogi pre da pitaju četbota nešto u vezi sa zdravljem pre nego da odu lekaru ili makar temeljno "proguglaju" ono što ih brine.
Istraživanje koje grupa KFF sprovela u junu 2024. godine je pokazalo da jedna od šest odraslih osoba u SAD redovno na ovaj način traži informacije i savete o zdravlju, a od tada je taj broj sigurno porastao značajno jer imamo sve više platformi kao što su ChatGPT, Gemini, Grok...
Štaviše, OpenAI navodi da više od 40 miliona ljudi svakog dana traži medicinske savete od ChatGPT-ja.
Međutim, ovo nije uvek dobra ideja, napominju stručnjaci.
Neki lekari i istraživači koji su radili na ChatGPT Health-u i sličnim programima ističu da su oni poboljšanje, ali imajte u vidu da AI platforme nisu uvek savršene. "ChatGPT može da pogreši. Proverite važne informacije", poruka je koju svi vidimo u dnu ekrana sitnim slovima, na kraju krajeva.
Podaci koje dobijamo na ovaj način će verovatnije biti personalizovane i određenije nego informacije koje dobijate običnim "guglanjem" jer dajete četbotu jasne simptome i istoriju svojih problema. Što više podataka date veštačkoj inteligenciji, odgovori koje dobijete ćete iti precizniji. Međutim, nijedan program ne može da zameni razgovor s lekarom, a uz to postoji zabrinutost zbog deljenja privatnih indormacija na internetu na bilo koji način.
Veštačka inteligencija nije za izrazito zabrinjavajuće simptome
Ukoliko se plašite da je vaše stanje urgentno, odlazak u najbližu medicinsku ustanovu je nešto što bi trebalo da se podrazumeva.
Recimo, ako imate simptome kao što su izražena glavobolja, bolovi u grudima ili kratak dah, moguće je da vam je potrebna hitna medicinska pomoć, a ne "četovanje".
Ipak, ni manje hitne situacije nisu za razgovor sa četbotom.
– Ako govorite o važnoj medicinskoj odluci ili čak i o manjoj u vezi sa svojim zdravljem, nikad ne bi trebalo da se oslanjate samo na ono što dobijate od velikog jezičkog modela – napominje dr Lojd Majnor, dekan Medicinske škole Univerziteta "Stenford".
Istraživanje objavljeno u časopisu Nature Medicine je pokazalo da samo 43% ljudi donese ispravnu odluku o sledećem koraku posle dopisivanja sa četbotom, o tome treba li da ide u hitnu pomoć ili da ostane kod kuće.
– Ljudi ne znaju šta bi trebalo da kažu ovom modelu – naglašava Endru Bin, koji na Oksfordu proučava AI sisteme i naglašava da je lekar pouzdaniji sagovornik.
– Doktori su naučeni da postavljaju pitanja o simptomima za koje možda niste svesni da je trebalo da ih pomenete – kaže on.
Bin je kao primer naveo da je jedan korisnik napisao da ima "najgoru glavobolju ikad" i da mu je četbot napisao da odmah ide u hitnu pomoć, dok je drugom, koji nije jasno opisao svoje stanje, savetovao da popije aspirin i ostane kod kuće, a ispostavilo se da je njegov problem bilo stanje koje ugrožava život.
BONUS VIDEO
Kako je veštačka inteligencija postala najbolji , ali i najgori neprijatelj čoveka