Kako izbeći prejedanje na nervnoj bazi? 5 sitnica koje će vam pomoći da ne pojedete ni gram više nego što telu treba

Svima nam se dešavalo da posegnemo za hranom iako zapravo nismo zaista gladni, zar ne?

Posle napornog dana, stresne situacije ili osećaja tuge, nemira ili neizvesnosti, pun tanjir, sendvič na brzinu, slane grickalice ili 2-3 reda čokolade neretko postaju jednostavan način da se za kratko vreme osetimo bolje i to je nešto što je mnogima predobro poznato.

Ovakav obrazac ponašanja poznat je kao emocionalno prejedanje ili prejedanje na nervnoj bazi, a hrana nam tada ne služi samo da nahrani telo, već i da ublaži neprijatne emocije poput stresa, dosade, usamljenosti ili frustracije.

Problem je u tome što takvo uživanje u hrani, neretko nezdravoj jer nam treba malo dopamina, obično donosi samo kratkotrajno olakšanje, dok uzrok loših emocija ostaje isti. Vremenom, štaviše, lako možemo da upadnemo u začarani krug jer emocije pokreću prejedanje, a nakon toga se javljaju krivica i nezadovoljstvo. Dakle, nove negativne emocije.

 

Da biste prekinuli ovaj obrazac, prvi korak je da razumete u čemu je razlika između emocionalne i stvarne, fizičke gladi, jer mnogi ove signale često pomešaju i uvereni su da su zaista gladni.

Razlika između emocionalne i fizičke gladi

Iako obe ove vrste gladi dovode do želje za hranom, emocionalna i fizička glad imaju različite okidače i karakteristike.

Fizička glad nastaje kada organizmu zaista treba energija, razvija postepeno i obično je povezana s vremenom koje je prošlo od poslednjeg obroka. Kada jedemo zbog fizičke gladi, uglavnom smo zadovoljni kada se zasitimo, a uvek se zapitajte kad ste i šta poslednji put jeli kako biste bili sigurni ima li realnog razloga za novi obrok.

Kada je reč o emocionalnoj gladi, s druge strane, ona nastaje naglo i često je povezana s određenim osećanjima ili situacijama. Za nju je karakteristična snažna želja za određenim "utešnim" namirnicama poput slatkiša ili grickalica, a čak i nakon jela osećaj zadovoljstva može da izostane.

Dakle, prilično je jasno je li telu stvarno potrebna hrana ili samo pokušavate da umirite emocije.

 

Kako pobediti prejedanje na nervnoj bazi?

Promena ovakvog ponašanja zahteva vreme, ali postoje strategije koje mogu značajno pomoći.

1. Prepoznajte okidače. Pokušajte da obratite pažnju na situacije u kojima posežete za hranom bez fizičke gladi. Najčešći uzroci emocionalnog prejedanja su satres, dosada, usamljenost, umor... Ako strahujete da je problem otišao predaleko, možda će vam biti od koristi da vodite dnevnik obroka i emocija, da biste lakše prepoznali obrasce i bolje razumeli svoje navike.
2. Pronađite druge načine za umirivanje emocija. Kada primetite da želite da jedete zbog toga kako se osećate, a ne jer je to zaista neophodno telu, pokušajte da napravite pauzu i uradite nešto drugo. Prošetajte, telefonirajte, slušajte muziku ili uradite kratku vežbu disanja... uradite bilo šta što će vam pomoći da smanjite nivo stresa i da se osetite bolje! Cilj je da pronađete alternativu koja će vam pomoći da se nosite s teškim emocijama bez hrane.
3. Naučite da prepoznate signale gladi. Jedan od korisnih trikova je da povremeno procenite nivo gladi na skali od 1 do 10. Ako ste na sredini skale, a znate da ste jeli relativno skoro, verovatnije je u pitanju emocionalna želja za hranom, a ne stvarna potreba tela.
4. Jedite redovno i planirajte obroke. Preskakanje obroka može pojačati osećaj gladi i povećati verovatnoću da ćete kasnije pojesti previše hrane. Upravo zato nutricionisti i lekari često insistiraju na tome da imamo redovne obroke, čak i dok pokušavamo da smršamo, pošto oni tokom dana pomažu da nivo energije i šećera u krvi ostanu stabilni.
5. Vežbajte svesno jedenje. Majndfulnes tokom jela podrazumeva da jedete sporije, bez "ometača" kao što su telefon ili televizija, i da obraćate pažnju na ukus, miris i teksturu hrane. Ovakav pristup može pomoći da lakše prepoznate trenutak kada ste siti i da sprečite prejedanje.

BONUS VIDEO

Kako da spojimo mentalno i fizičko zdravlje, otkriva imunolog dr Kamenov