Majkama i očevima danas definitivno nije lako, a obično se priča o nedostatku vremena i umoru. Ono što pogađa ogroman broj roditelja je, međutim, mnogo ozbiljnije.
Briga o deci je najlepša, ali i jedna od najzahtevnijih životnih uloga, i fizički, i mentalno i emocionalno. Od nas se očekuje da se kao roditelji nosimo sa svim izazovima koliko god bili umorni, ali realnost je da dugotrajni stres, pritisak i preopterećenje mogu dovesti do onoga što stručnjaci nazivaju roditeljskim izgaranjem (parental burnout).
Roditeljsko izgaranje nije ista stvar kao umor. U pitanju je stanje kada se osećate emocionalno iscrpljeno, preopterećeno i kao da ste na ivici, često uz osećaj da nemate dovoljno resursa da odgovorite na očekivanja, bilo tuđa ili sopstvena.
Istraživanje Državnog univerziteta u Ohaju je pokazalo da čak 66% zaposlenih roditelja ima simptome ozbiljne iscrpljenosti, emocionalne otuđenosti i slabiji učinak. Ipak, koliko je mama i tata koje su vam otvoreno priznale da se tako osećaju? U pitanju je problem o kom se i dalje ne priča dovoljno, a može prilično da optereti čoveka.
Šta je roditeljsko izgaranje?
Roditeljsko izgaranje znači da ste dugotrajno preopterećeni obavezama vezanim za brigu o deci, toliko da počinjete da gubite energiju, empatiju i osećaj zadovoljstva. To je emocionalno stanje koje se razvija postepeno i može uticati na vaše zdravlje, odnose i svakodnevno funkcionisanje, piše The Bump.
Za razliku od prolaznog umora, izgaranje se javlja kada osećate da vam je odmor potrebniji, kada vam treba promena u načinu života i podrška. Kada traje predugo, roditeljski burnout može da utiče na kvalitet odnosa u porodici i izazove dodatni osećaj krivice i stida kod roditelja.
Glavni uzroci roditeljskog izgaranja
Iako se svaki roditelj razlikuje, stručnjaci ističu nekoliko čestih faktora koji doprinose izgaranju. U pitanju su uglavnom nerealna očekivanja, jer savršeni roditelj iz reklame ne postoji, koliko god nas društvo pritiskalo da budemo baš takvi, pa dolazi do konstantnog stresa i osećaja da nikad nismo dovoljno dobri.
Uz to, previše je obaveza, a premalo vremena jer majke i očevi moraju da kombinuju brigu o deci s poslom, kućnim zadacima i drugim dužnostima, što vodi ka hroničnom osećaju da nemate vremena za sebe.
Ukoliko se svemu tome doda nedostatak podrške, dolazi do osećaja izolacije i iscrpljenosti.
Još jedan od problema je emocionalni stres zbog stalne brige za dobrobit deteta, naročito ako postoji zdravstveni, emocionalni ili razvojni izazov, što može dodatno da optereti roditelja.
Simptomi roditeljskog izgaranja
Kako možete znati da ste od umora stigli do izgaranja?
Najčešći znakovi su:
- emocionalna iscrpljenost,
- nedostatak energije,
- osećaj "ispražnjenosti",
- suptilna ili snažna apatija prema svakodnevnim obavezama,
- ciničnost ili distanciranje,
- osećaj otuđenosti od partnera ili deteta,
- cinični komentari ili iritacija bez jasnog razloga,
- umor koji ne prolazi,
- gubitak zadovoljstva,
- osećaj da vas roditeljstvo više ne ispunjava ili vas umara više nego što vas raduje.
Kako se boriti protiv roditeljskog izgaranja?
Roditeljsko izgaranje se ne rešava čarobnim štapićem, ali postoje praktični koraci kojima možete ublažiti simptome i vratiti ravnotežu.
- Stručnjaci savetuju da najpre potražite podršku, tako što ćete razgovati s partnerom, članovima porodice ili prijateljima. Zatražite pomoć otvoreno jer nema ničeg lošeg u tome da kažete "Treba mi pauza".
- Postavite granice i realna očekivanja jer niko ne mora da radi sve odjednom. Fokusirajte se na najvažnije zadatke i prihvatite da neke stvari mogu da sačekaju pogodniji trenutak.
- Veoma je važno da uvedete male rituale za sebe, pa makar to bilo samo 10 minuta uživanja u kafi i tišini, kratka šetnja ili slušanje omiljene muzike. Možda vam sitni koraci kad god ugrabite priliku pomognu da se osetite mnogo bolje.
Razgovarajte sa stručnjakom
Kada se osećaj roditeljskog izgaranja ne povlači ili utiče na svakodnevni život, psiholog ili terapeut može vam pomoći da pronađete najbolje alate za dugoročno funkcionisanje.
Roditeljsko izgaranje je realno stanje, a ne manjak volje ili stvar loše organizacije. Javlja se kada se briga o drugima konstantno stavlja iznad brige o sebi, što dugoročno iscrpljuje i telo i um. Zato nikad ne zaboravite gde ste tu vi.
BONUS VIDEO
Da li je genetika presudna za gojaznost kod dece?