Bila je partizanka i prva jugoslovenska filmska zvezda, pa umrla u oskudici: Neobičan i težak život slavne Irene Kolesar

Pre nekoliko dana, 22. novembra, bilo je tačno 100 godina od rođenja Irene Kolesar, proslavljene glumice koja je igrala u "prvom umetničkom jugoslovenskom filmu", kako se često opisuje "Slavica" Vjekoslava Afrića.

Rođena je u Slavonskom brodu 1925. godine, a sa devet godina se s majkom Rozalijom i ocem Mihajlnom preselila u Zagreb, gde je provela veći deo života, a dugo je stanovala i u Beogradu.

 

Do glume ju je doveo rat

U njenim tinejdžerskim godinama besneo je Drugi svetski rat, a Irena je s nepunih 17 odlučila da se pridruži partizanima.

Najpre je ušla u SKOJ, a družinu su uskoro njeni prijatelji počeli da napuštaju i odlaze u partizane.

 

– Nisam znala ništa o Marksu, Lenjinu, o komunizmu. Bila sam još dete. Samo sam viđela tuđince u našem gradu, ljudi su se sklanjali, strahovali od njih. Na to sam bila besna – objasnila je Irena.

 

Nakon što je otkriveno da su mladi otišli u partizane, počela je istraga, a Irenini roditelji su bili među onima koji su morali da potpišu da se odriču svog deteta.

 

– Bila sam surova prema njima. Ni majci ni ocu nisam rekla kamo odlazim. Opravdanje mi je što je svaka mladost u svojoj biti surova – rekla je godinama kasnije za „Start“, kao i da su sve zaboravili uz zagrljaje i suze kad su se ponovo sastali.
 

Bila je među članovima Trinaeste proleterske brigade „Rade Končar“, a tada je prvi put zakoračila u – svet glume. Glumac Joža Gregorin ju je uključio u pozorišnu družinu brigade, a potom i u Kazalište narodnog oslobođenja Hrvatske.

U njemu je upoznala glumica Ivana Šimeta Šimatovića, za kog se udala već sa 19 godina, u junu 1944, na kongresu kulturnih radnika u Topuskom.Ipak, godinama kasnije su se razveli, a u braku nisu dobili decu. Po oslobođenju se vratila u Zagreb, gde je postala članica dramskog ansambla Hrvatskog narodnog kazališta.

 

Slavna karijera Irene Kolesar

Kao velika nada jugoslovenskog glumišta, dobila je priliku da igra glavnu ulogu u filmu „Slavica“, prvom koji je u Jugoslaviji snimljen posle rata i koji je pogledalo oko dva miliona ljudi. Preko noći je postala zvezda, ali joj u tim danima siromaštva i obnove zemlje ovaj uspeh nije doneo novac. Zapravo, Irena Kolesar za „Slavicu“ nije imala ni honorar, već samo dnevnice tokom tri meseca snimanja.

Međutim, dobila je status prve jugoslovenske zvezde, prepoznatljivost i mnogo prilika, a usledile su uloge u filmovima „Besmrtna mladost“, „Plavi 9“, „Kameni horizonti“...

Međutim, najposvećenija je ostala pozorištu, gde je ostvarila zapažene uloge u predstavama „Staklena menažerija“, „Divlja patka“, „Romeo i Julija“, „Hamlet“... Čuveni Bojan Stupica je uspeo da je dovede u Beograd i Jugoslovensko dramstko pozorište 1953. godine, a u njemu je ostala do 1973, kada se penzionisala i vratila u Zagreb.

 

Međutim, i u penziji nije mogla da odoli zovu teatra, pa se vratila u nekoliko projekata.

Kako u to vreme glumci nisu zarađivali veće svote, devedesete godine je provela u oskudici i jedva spajala kraj s krajem, iako je uz svoju nisku penziju imala i borački dodatak. I on je bio skroman.

Preminula je u staračkom domu „Ksaver“ u Zagrebu, 3. septembra 2002. godine. Tokom karijere je osvojila mnogo nagrada, uključujući Zlatnu pulsku arenu za celokupni doprinos filmskom stvaralaštvu.

 

BONUS VIDEO

Kolekcija iz Muzeja lepih sećanja posvećena Titu