Šta je tetanus, infekcija od koje je obolelo dete iz Beograda? Simptomi napada toksina na nervni sistem su očigledni

Domaći mediji javili su juče da je 7-godišnji dečak iz Beograda hospitalizovan Institutu za majku i dete "Dr Vukan Čupić" nakon što mu je dijagnostikovan tetanus.

 

On, prema pisanju Blica, nije redovno vakcinisan protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja (DTaP), a dok je isprva dete bilo lošeg opšteg stanja, sada je stabilno zahvaljujući naporima lekara.

 

Šta je tetanus?

 

Tetanus je ozbiljna, akutna infekcija koja može da ugrozi život i zahteva hitno bolničko lečenje.

Izaziva je toksin bakterije Clostridium tetani, čije su otporne spore široko rasprostranjene u životnoj sredini. One mogu da prežive u prašini, zemljištu i životinjskom izmetu. Kada ove spore dospeju u organizam, najčešće kroz duboku ranu, posekotinu ili ubod, one oslobađaju toksin nazvan tetanospazmin, koji blokira nervne signale između kičmene moždine i mišića. To dovodi do bolnih i jakih mišićnih grčeva.

 

Ove spore mogu da kontaminiraju svaku ranu, a to se odnosi i na pupčanu vrpcu tokom porođaja u nehigijenskim uslovima.

 

Od tetanusa prilikom povređivanja mogu da obole i nevakcinisane i nepotpuno vakcinisane osobe za svoj uzrast.

 

Prema podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), između 10 i 20 odsto slučajeva tetanusa završava se fatalno. Ipak, dobra vest je da je ova bolest gotovo u potpunosti sprečiva, zahvaljujući vakcinaciji.

 

Infekcija se najčešće javlja kod:

• povreda sa oštećenim ili mrtvim tkivom,
• opekotina,
• ubodnih rana (npr. od eksera, igala, pirsinga ili tetovaža),
• rana kontaminiranih zemljom, prašinom, pljuvačkom ili izmetom.

 

Ređe, tetanus može nastati i nakon ujeda životinja, zubnih infekcija, ujeda insekata ili dugotrajnih rana. Važno je naglasiti da tetanus nije zarazan, odnosno ne prenosi se s osobe na osobu.

Simptomi tetanusa

 

Tetanus zahvata nerve koji kontrolišu mišiće, pa su najčešći simptomi:

• ukočenost vilice i vrata,
• grčevi u stomaku, leđima i grudima,
• poteškoće sa gutanjem,
• povišena temperatura, ubrzan puls i znojenje,
• povišen krvni pritisak.

 

Simptomi se obično javljaju između trećeg i 21. dana nakon infekcije, a što se ranije pojave, to je bolest teža i opasnija.

 

Kako se otkriva i leči tetanus?

 

Tetanus se uglavnom dijagnostikuje na osnovu kliničke slike, jer laboratorijski testovi nisu pouzdani za potvrdu bolesti. Lekar će obaviti pregled i proveriti istoriju vakcinacije.

 

Lečenje zavisi od težine simptoma i obično obuhvata:

 

• antibiotike (npr. penicilin). koji uništavaju bakterije,
• tetanus imunoglobulin (TIg). koji neutrališe toksine,
• mišićne relaksante radi ublažavanja grčeva,
• čišćenje rane i po potrebi hiruršku intervenciju (debridman) i
• vakcinu protiv tetanusa tokom samog tretmana.

Kod težih slučajeva, ako dođe do problema s disanjem ili gutanjem, pacijent se povezuje na respirator kako bi se obezbedila normalna ventilacija.

 

Moguće komplikacije tetanusa

 

Ukoliko se ne leči na vreme, tetanus može dovesti do ozbiljnih posledica kao što su:

• problemi sa disanjem zbog grčeva mišića grkljana i grudnog koša,
• upala pluća,
• oštećenje mozga usled nedostatka kiseonika,
• poremećaji srčanog ritma,
• prelomi kostiju i kičme izazvani jakim grčevima,
• sekundarne infekcije tokom dugog boravka u bolnici.

 

Prevencija – vakcina spašava život

 

Najbolja zaštita od tetanusa je redovna vakcinacija. Deca vakcinu primaju u okviru kombinovane DTaP vakcine (protiv difterije, tetanusa i pertusisa), a zatim booster dozu. Poslednja doza se prima sa 14 godina te se smatra da zaštita važi narednih 10 godina. Odraslima se preporučuje da obnavljaju vakcinu svakih 10 godina (Td ili TDaP).

 

U slučaju bilo kakve povrede na otvorenom, naročito ako je rana bila u kontaktu sa zemljom ili rđom, preporučuje se hitan odlazak lekaru radi procene potrebe za vakcinom ili dodatnom zaštitom.

 

Vakcinacija protiv tetanusa ne pruža trajni imunitet, pa se preporučuje booster doza na svakih 10 godina. Zahvaljujući dostupnosti vakcine, tetanus je danas veoma redak u razvijenim zemljama, dok je i dalje češći u područjima gde imunizacija nije dovoljno razvijena.

 

BONUS VIDEO

Lekari o početku testiranja vakcine koja leči rak