Jesen nam donosi mnogo promena u životnom stilu, a pojedinima ona pada teže i sa sobom nosi sezonski afektivni poremećaj, odnosno stanje za koje ste možda čuli pod njegovim nazivom jesenja depresija. Kako ga prepoznati i šta preduzeti ako sumnjate da je baš to ono što vas muči?
Jesenja anksioznost, jesenja depresija ili zimska depresija – sve su to nazivi koji se koriste za sezonski afektivni poremećaj (SAP), vrstu depresije povezane s promenom godišnjih doba.
Zašto nastaje jesenja depresija?
Obično se ona javlja u jesen i zimu zbog kišnih dana i više sati mraka, iako postoje slučajevi da se ljudi osećaju bolje tokom jeseni zime i zapravo ispoljavaju simptome SAP-a u letnjim danima.
Tačan razlog ili uzrok sezonskog afektivnog poremećaja nije u potpunosti shvaćen, ali je često povezan s nedostatkom sunčeve svetlosti tokom kraćih jesenjih i zimskih dana.
Jedna od teorija je da se manjak sunčeve svetlosti utiče na hipotalamus i sprečava ga da pravilno funkcioniše. Kako je ovaj deo mozga zadužen, između ostalog, za raspoloženje i san, ima smisla da bi sumorno vreme moglo da bude jedan od uzroka jesenje depresije.
– Čovek ne može da bude odvojen od prirode, uz dosta sunčeve svetlosti i energije portpuno se drugačije osećamo. Cela ta priroda se oslikava na našu biologiju i hormone. Usled restrikcije sunčevih zraka i energije, dolazi do manje produkcije seratonina i povećane produkcije melatonina i onda imamo simptom hipersonije u toj sezonskoj depresiji – rekla je nedavno za Kurir TV dr Milena Milanović, psihijatrica i psihoterapeutkinja.
Kako da znam da li imam jesenju depresiju?
Najčešći su:
- hroničan umor i manjak energije čak i ako ste naspavani,
- tuga, bezvoljnost i gubitak interesovanja za uobičajene aktivnosti,
- pojačana potreba za snom ili, ređe, nesanica,
- povećan apetit, naročito za ugljene hidrate i slatkiše,
- osećaj beznađa,
- problemi s koncentracijom, usporeno razmišljanje, i
- povlačenje iz društvenih situacija.
Briga o sebi kod sezonskog afektivnog poremećaja
Ako sumnjate da patite od sezonskog afektivnog poremećaja ili bilo kog drugog oblika depresije, ključno je da potražite pomoć stručnjaka.
Psiholog ili psihoterapeut će tokom razgovora proceniti kako je za vas najbolje da se pozabavite ovim problemom i započnete lečenje, a u međuvremenu možete da pokušate da pomognete sebi malim koracima.
- Steknite naviku da svakodnevno izlazite u šetnju. Ovo poboljšava raspoloženje, izlaže organizam svežem vazduhu i pruža promenu pejzaža i fizičku aktivnost.
- Dodajte vitamin D u jelovnik i promenite način ishrane. Кonsultujte se s nutricionistom ili lekarom o tome šta bi trebalo promenite u ishrani ili šta bi trebalo da "pojačate".
- Planirajte zabavne aktivnosti i držite se tih obaveza. Кada počne sezonski afektivni poremećaj, veća je verovatnoća da ćete odustati i otkazati planove.
- Družite se sa prijateljima i porodicom. Ovo pomaže da stimulišete svoj um i raspoloženje boravkom u okruženju drugih.
- Pokrenite svoje telo fizičkom aktivnošću. To ne mora biti naporna vežba, ali kretanje tela će vam pružiti fizičku stimulaciju. Ako možete da krenete na neki oblik grupnog vežbanja, poput plesa, to vam omogućava da ostvarite fizičke i društveni.
- Obratite se svojoj "mreži podrške". Recite porodici i prijateljima kako se osećate kako bi mogli da vas "imaju na oku" i budu tu za vas.
BONUS VIDEO
Sve veći broj osoba pati od jesenje depresije