Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas, 27. septembra, obeležavaju Vozdviženje Časnog krsta, praznik poznat i kao jesenji Krstovdan.
Vozdviženje Časnog krsta obeležava se u znak sećanja na dan kada je na Golgoti pronađen i iskopan Časni krst, kao i na dan kada je iz Persije vraćen u Jerusalim.
U pitanju je jedan od najpoštovanijih praznika u našem narodu, pa postoji mnogo verovanja i običaja vezanih za Krstovdan.
Obično se na Krstovdan u kuću unosi određena biljka, koja je prethodno prethodno osveštana u crkvi, a veruje se da ljudi rođeni na ovaj praznik nose poseban teret u vidu senke Časnog krsta na svojim plećima, te pred Bogom naročito odgovaraju za svoje postupke.
Šta se jede na jesenji Krstovdan?
Najpoznatiji običaj na Vozdviženje Časnog krsta je strog post kroz suhojedenje, odnosno unos isklučivo suve hrane i, jednom u toku dana, vode i hleba.
Na taj način Krstovdan obeležavaju monasi, dok se u narodu posti nešto manje rigorozno, ali ima vernika koji preferiraju da na ovaj način poštuju Vozdviženje Časnog krsta.
Važnost ovog posta se prepoznaje u narodu i zato je ukorenjena izreka "Ko se krstom krsti, za Krstovdan posti".
Postoji narodno verovanje da pored hleba obavezno na Krstovdan valja pojesti i grožđe, jer je ono symbol božanskog suda, obilja, plodnosti i slasti pobede, pa se veruje da oni koji ga na ovaj praznik pojedu u svoje živote privlače sreću.
Koju biljku pravoslavni Srbi obavezno unose u kuću?
Na našim prostorima je kult trava i drveća veoma jak, posebno u slovenskim narodima, pa su se vekovima razne biljke, pored ishrane, koristile u obrednim ritualima, kao i za lečenje. Za sam jesenji Krstovdan posebno se vezuje bosiljak, koji se masovno koristi u celom svetu.
Bosiljak, koji potiče iz Indije, stigao je u Evropu tokom 12. veka, i uključen je u mnoga narodna verovanja, koje mu pripisuju božanske moći. Kada je neko dobar čovek, često kažemo da mu "duša miriše na bosiljak".
Veruje se da bosiljak Srbe prati kroz sva životna razdoblja od rođenja do smrti, pa se često naziva Božijim cvetom, o čemu je pisao još Josif Pančić, i veruje se da je reč o biljci koja treba prva da se posadi u bašti.
Bosiljku su u godini kod pravoslavnih Srba posvećena dva praznika – Sveti Makivej i jesenji Krstovdan. Tih dana se ova biljka osvećuje u crkvi, a potom se čuva kako bi se koristila kao narodni lek ili za potrebe obreda.
BONUS VIDEO
Suština posta