Akreditovana nutricionistkinja Fej Džejms navodi navike koje sabotiraju vaše napore da smršate i mogu da ugroze zdravlje
Tokom godina rada kao nutricionista, videla sam gotovo svaki trend ishrane, plan dijete i "velnes" trik kako dolazi i prolazi.
Radila sam sa hiljadama klijenata – od zauzetih mama koje pokušavaju da spreme večeru na brzinu, preko korporativnih rukovodilaca iscrpljenih od stresa, do sportista u potrazi za boljim performansama.
Bez obzira na njihove ciljeve, iznova primećujem iste obrasce grešaka kada ljudi pokušavaju da se hrane zdravo. Na prvi pogled, te greške možda ne deluju dramatično, ali tiho sabotiraju napredak i ostavljaju vas frustrirane, pitajući se zašto nema rezultata iako mislite da radite sve kako treba.
1. Preterano uskraćivanje
Jedna od najčešćih zamki je potpuno izbacivanje čitavih grupa namirnica, drastično smanjenje kalorija ili stroga pravila oko hrane.
Iako je namera često dobra, ovakav pristup skoro uvek vodi do odustajanja. Premali unos hrane spušta energiju, pogoršava raspoloženje i povećava želju za visokokaloričnim zalogajima. To nije manjak volje, već prirodna reakcija tela.
Vremenom, ovakve restrikcije mogu izazvati nedostatak nutrijenata, što utiče na kožu, kosu, varenje pa čak i hormone. Uvek savetujem balans umesto uskraćivanja – ako volite hleb, izaberite domaći kiselotestni, a ako ste ljubitelj slatkog, pojedite nekoliko kockica crne čokolade umesto da je potpuno izbacite.
2. Jedenje bez pažnje
Vrlo je lako jesti nesvesno – ispred TV-a, skrolujući telefon ili stojeći pored kuhinjskog pulta. Kada ste dekoncentrisani, ignorišete signale gladi i sitosti, pa često pojedete više nego što vam treba.
Takođe, propuštate uživanje u hrani. Klijentima savetujem da uspore, sklone telefone i fokusiraju se na obrok – na teksturu, mirise i ukuse. Mindful eating ne samo da hranu čini prijatnijom, već pomaže i da jedete optimalnu količinu.
3. Držanje "opasnih" namirnica na dohvat ruke
Svi imamo hranu koju ne možemo da prestanemo da jedemo kad jednom počnemo. Ako vam je stalno na vidiku, iskušenje je veće.
Jedna klijentkinja je imala problem sa keksom koji je držala u tegli na kuhinjskom pultu – prolazila je pored nje više puta dnevno.
Sklanjanje takvih namirnica nije magično rešenje, ali olakšava donošenje boljih izbora. Zdrave grickalice (voće, jogurt, orašasti plodovi, sečeno povrće) neka budu na vidnom mestu, a slatkiše čuvajte u ormanu ili ih kupujte ređe.
4. Nepraćenje unosa hrane
Iako nisam pristalica opsesivnog brojanja kalorija, povremeno vođenje evidencije može otvoriti oči.
Mnogi potcenjuju veličinu porcija ili zaboravljaju na “sitnice” poput pavlake u kafi, čipsa dok kuvate ili dodatnog parčeta kolača. Čak i jednostavan dnevnik ishrane tokom nedelju dana može otkriti disbalans, recimo nedostatak proteina ili povrća – što se lako može ispraviti malim promenama.
5. “Zdrave” grickalice iz prodavnice
Proteinske pločice, energetske kuglice, granola i druge navodno zdrave grickalice često su samo fensi verzija čokoladica. Prepune su sirupa, palminog ulja, rafinisanog brašna i veštačkih zaslađivača, što brzo podiže šećer u krvi i ostavlja vas još gladnijim.
Savetujem pažljivo čitanje deklaracija i pravljenje jednostavnih zalogaja kod kuće – kuvana jaja, grčki jogurt sa bobičastim voćem ili energetske kuglice od ovsa i minimalno sastojaka.
6. Preskakanje obroka
Preskakanje obroka, posebno doručka, česta je greška. Dok povremeni post nekima odgovara, kod većine dovodi do pada šećera u krvi, nervoze i loših izbora kasnije u toku dana.
Viđala sam klijente koji popiju samo crnu kafu u 7 ujutro, a onda su već u 11 mrtvi gladni i posegnu za mafinima ili industrijskim grickalicama. Početak dana sa balansiranim obrokom (proteini, vlakna, zdrave masti) daje stabilnu energiju i smanjuje napade gladi.
Zaključak
Zdrava ishrana nije stvar krutih pravila niti kažnjavanja zbog grešaka, već navika koje su realne, fleksibilne i prijatne – takve da ih možete održavati celog života. Kad se oslobodite potrebe za perfekcionizmom, jedete svesno i oblikujete svoje okruženje za uspeh, zdrava ishrana prestaje da bude borba i postaje stil života kome se radujete.
Bonus video:
Nutricionista objašnjava kako se hranom može promeniti raspoloženje