Život, poslednje reči i smrt Elene Čaušesku: Gradila je kult ličnosti kakav je imao njen muž i bila PRVA DAMA ZLA

Rođena je kao Lenuta Petresku, u seljačkoj porodici u Petreštiju, u okrugu Dambovica u Rumuniji, 7. januara 1916. godine. Na svet je došla na Božić po julijanskom kalendaru, a sudbina je htela da ga napusti na isti praznik po gregorijanskom.

Stekla je samo osnovno obrazovanje, posle čega se s bratom preselila u Bukurešt i radila kao laboratorijska asistentkinja pre nego što se zaposila u fabrici tekstila.

Pridružila se bukureštanskom ogranku Rumunske komunističke partije 1939. godine i u stranci upoznala tada mladog komunistu čije vam je ime sigurno poznato.

Nikolaje Čaušesku imao je tada 21 godinu, dok je ona bila dve godine starija, a navodno se odmah toliko zaljubio da više nikad nije pogledao nijednu drugu ženu. Bili su izrazito privrženi jedno drugom, govorilo se da su jedna duša u dva tela, a isto koliko su obožavali jedno drugo, narod ih je kasnije jednako prezirao.

Čaušesku je tih dana često bio hapšen, što je prekidalo njihovu vezu, a venčali su se u decembru 1945. godine. Kroz noćne kurseve na lokalnom Politehničkom fakultetu je tokom pedesetih došla do diplome hemičarke, a kasnije i doktorat.

Elena tokom vlasti Čaušeskog

Nakon što su komunisti preuzeli vlast, Elena Čaušesku radila je kao sekretarica u Ministarstvu spoljnih poslova i nije imala preteralo važnu ulogu dok njen muž nije postao generalni sekretar Komunističke partije. Tada je počela da prati Čaušeskog na putovanjima, a jedno je ostavilo poseban utisak na nju – tokom državne posete Kini 1971. godine primetila je kako Đang Ćing, supruga Mao Cedunga, imala izraženu moć.

Najverovatnije inspirisana time, počela je da radi na sopstvenom usponu u Rumuniji.

Već u julu iste godine, nakon male kulturne revolucije koju je pokrenuo Nikolaje Čaušesku, Elena je izabrana za članicu Centralne komisije za socio-ekonomska predviđanja.

Počevši od jula 1972. godine, dobijala je važne funkcije u Rumunskoj komunističkoj partiji – bila je članica Centralnog komiteta stranke, pa članica Politbiroa, izabrana je u Izvršni komitet, zatim za Veliku narodnu skupštinu Socijalističke Republike Rumunije, a uključena je u partijsku administraciju i bila jedna od retkih supruga lidera Komunističke partije koja je postala važna figura u politici.
Od 1975. do smrti, 1989, u Skupštini predstavljala Pitesti, okrug Argeš, najvažniji industrijski region zemlje, a od 1980. bila je prva zamenica premijera.

Elena Čaušesku je od ranih osamdesetih imala svoj kult ličnosti koji nije bio ništa manje intenzivan od onog koji je izgradio njen muž.

Smatrana je "majkom nacije", a dok su je izvodili iz sudnice pre pogubljenja snimljena je kako kudi vojnike kako joj vezuju ruke izgovarajući:

– Sram te bilo. Odgajala sam te kao majka. Ja sam te podigla.

Po svemu sudeći, Elenina sujeta i želja za počastima je nadmašila i one po kojima je bio poznat Nikolaje Čaušesku. Rumunska televizija je, kao i u njegovom slučaju, imala stroge intrukcije o tome kako će ona biti prikazana, pa je, recimo, bilo zabranjeno da njen lik na ekranu bude iz profila jer nije bila zadovoljna izgledom svog nosa.

Posebno je želela da bude cenjena u naučnoj zajednici, pa je objavila brojne naučne radove, a nakon revolucije 1989. više naučnika je tvrdilo da ih je Elena Čaušesku terala da ih pišu u njeno ime, kao i da je doktorat dobila isključivo zbog položaja. Pre nekoliko godina rumunski istraživači pozvali su akademske izdavače da izbace ime Elene Čaušesku iz više desetina naučnih radova i knjiga koji su, kako tvrde, lažno predstavljeni kao njen rad.

Ponekad su je zvali Kodoi, zbog toga što je pogrešno izgovarala naziv hemijskog jedinjenja ugljen-dioksid (CO2) – C je ugljenik, O kiseonik, a "doi" broj dva na rumunskom. Mnogi su joj se rugali, uključujući i zvaničnika koju je tako nazivao tokom kasnijeg suđenja, a nadimak je još komičniji jer "kodoi" na rumunskom znači "veliki rep".

Pad Čaušeskog

U godinama vlasti Čaušeskog, Rumunija je bila izolovana i siromašna zemlja, dok su Nikolae i Elena opisivalo to doba "zlatnom epohom". Zadovoljstvo je eskaliralo jednonedeljnim skupimomasilnih nemira i nereda u Rumuniji u decembru 1989, koje je Čaušesku pokušavao da smiri obećavajući bolje uslove i povećanje plata. Ništa nije smirilo besan narod i nakon sedam dana, 22. deembra je bračni par Čaušeski odlučio da pobegne.

Međutim, umesto da ih odvedu na sigurno, vojnici su ih u trgovištu odveli pred vojni sud, koji je ekspresno organizovao suđenje. Nikolae Čeušeski je pokušavao da preuzme zaštitnu ulogu i molio Elenu da se smiri svaki put kad bi zaustila da odgovori ljutito, pa je ona odgovorila samo na nekoliko pitanja. Optuženi su za ilegalno sticanje bogatstva i smrt hiljada Rumuna, a suđenje nije trajalo ni sat i po.

Zbačen je komunistički režim. Popodne, 25. decembra 1989. u Trgovištu su predati streljačkom vodu i pogubljeni u dvorištu kasarne. Ruke su bračnom paru Čaušeski vezane na leđima, a odlučeno je da se njemu ne puca u lice, kako se ne bi sumnjalo da je zaista on pogubljen, dok Elena nije pošteđena takve egzekucije. Kako je zapisao britanski istoričar i TV voditelj Sajmon Sibag Montefjore, ona je pred streljanje povikala:

– Vi, ku**ini sinovi!

Njen muž je za to vreme pevao Internacionalu.

Ipak, sve je trajalo vrlo kratko, a premijer Petre Roman je za francusku televiziju rekao da je streljački vod požurio zbog glasina da će oni koji su ostali odani Čaušeskom doći da ga spasu.

Tela su nakon pogubljenja prekrivena platnom i odneta u Bukurešt, gde su sahranjena 30. decembra. Dva dana nakon streljanja, snimci suđenja i fotografije mrtvog Čaušeskuovih prikazane su u zapadnim medijima, a kasnije istog dana i na rumunskoj televiziji.

Iza sebe su ostavili troje dece: Valentina, Zoju i Nikua. Valentin je 2009. izjavio da je trebalo da pogube njihove roditelje istog dana kada su uhapšeni i da im nije bilo potrebno suđenje.
 

BONUS VIDEO

Ponos istočne Srbije