Ako na nebu vidite dugu – to je znak! Običaji i verovanja na Svetog Luku, jedan od najvećih pravoslavnih praznika

Ko je bio Sveti Luka?

 

Sveti Luka, apostol i jevanđelista, bio je, kako se veruje, Grk rodom iz Antiohije, a rođen je u "neznabožačkoj" porodici.

 

Prema predanju, on je prvi koji je pisao o životu Isusa Hrista i naslikao ikone Božjeg sina, Bogorodice i apostola Petra i Pavla, koje su kasnije bile uzor za druge ikone, pa je prvi hrišćanski ikonopisac.

On je pratio apostola Pavla na misionarskim putovanjima, a po njegovoj smrti nastavio da propoveda jevanđelje i hrišćanstvo na prostorima današnje Italije, Hercegovine, Dalmacije, Makedonije, Crne Gore, Albanije... Veruje se da je obešen o granu masline u 84. godini, kada su ga uhvatili idolopoklonici u Tebi Beotijskoj.

Napisao je treće jevanđelje, odnosno Jevanđelje po Luki, oko 60. godine, kao i Dela apostolska.

Sveti Luka u srpskoj tradiciji

Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog apostola i jevanđelistu Luku 18. oktobra (po julijanskom kalendaru), odnosno 31. oktobra po gregorijanskom.

 

Sveti Luka je jedan od cenjenijih svetaca među pravoslavcima, a slavi se kao iscelitelj i zaštitnik više zanata, dok se poštuje i kao zaštitnik medicine i farmacije, bolnica i apoteka, lekara, farmaceuta i bolesnih ljudi.

Mnoga domaćinstva u Srbiji obeležavaju Svetog Luku kao krsnu slavu, sveca zaštitnika kuće i porodice, a za ovaj praznik vezuje se mnogo običaja i verovanja. Recimo, ako se na nebu pojavi duga, mnogi kažu da je to dobar znak – da se ovaj svetac moli za vernike.

U narodu se veruje da bi oko Svetog Luke valjalo opasati torove da vukovi ne bi davili stoku. Dobro je poznata stara izreka "Ide Luka, eto vuka". Uglavnom se ovaj praznik vezuje za skori dolazak zime, pa se često kaže i "Sveti Luka, sneg do kuka". 

Smatra se da na dan Svetog apostola i jevanđeliste Luke vernici ne smeju da budu preke naravi i nervozni jer je ovaj svetac bio blage prirode i pomagao hrišćanima strpljivo i mirno.

 

Veruje se i da se posle obeležavanja praznika posvećenog Svetom Luki valja nadati rđavom vremenu. Svojevremeno, Vuk Karadžić je zabeležio:

U Hercegovini, na Lučindan, domaćin porani u tor da vidi kako stoka toga jutra leži: ako je podvila noge poda se, kažu da će biti zla zima i godina, a ako je noge opružila, kažu da će biti dobra i zima i godina.

Molitva Svetom Luki

O, Sveti Luka, Bogom izabrani i Majkom Božijom blagosloveni, propovedniče po svoj vaseljeni Evanđelja Hristovog, mučeniče i apostole, pomoćniče svima koji te molitveno prizivaju, pomozi i nama, nepotrebnim slugama Gospodnjim. Jer mi se zbog naših mnogih pregrešenja nalazimo u tami i seni smrtnoj i udaljeni smo od Boga bezmerno daleko. A zbog stida koji osećamo zbog toga, i nemajući smelosti da Ga sami zamolimo za oproštaj, prizivamo tebe, veliki svetitelju Božji, kao onoga koji u Njegovoj neizmernoj svetlosti prebivaš, da Ga umesto nas moliš da se smiluje na nas.

 

Umoli Ga, Sveti Luka, da se ponovo u nama rodi strah Gospodnji, strah koji rađa ljubav, a greh odgoni. Jer mi smo toliko navikli da grešimo svakoga dana i časa, pa i u snu, kao da smo zaboravili reči Gospodnje: “Stražite, jer ne znate časa kada ću Ja doći”. Kao da nas svakog trena ne može pozvati iz ovog privremenog života u večni. Taj strah, taj osećaj, tu premudrost, kako kaže Psalmopevac David, probudi u nama, Sveti Luka. I neka se onda, tvojim molitvama, u nama rode suze pokajanja. Suze koje će sve zakutke naše duše da očiste od greha koji se nataložio na njoj. Jer mi, po svom bezosećaju i duhovnoj obnevidelosti, ne možemo ni daplačemo nad svojim mrtvacem, nad samima sobom, a tako mnogo suza, potoke suza, trebalo bi da prolijemo za bezbrojne grehe koje učinismo.

 

Pomozi nam, neukima i nerazumnima da razumemo Pismo koje si i ti pisao, jer onaj ko ga istinski razume, ko istinski shvati reči njegove, taj beži od greha kao od ognja, i svim silama teži da se približi Bogu. Jer taj shvata da je greh smrt, a Bog život. Pomozi nam zato, Sveti Luka, da se, to shvativši, očistimo od greha, i pređemo iz smrti u život. Da nam Bog bude sve u svemu. Da od sada uvek budemo u Njegovoj blizini. Neka nam, kao tebi i Kleopi kada ste išli za Emaus srce i duša stalno trepere od Njegovog prisustva. Tada će mir vladati u nama, nebeski mir, koji će nam utvrditi nadu na Carstvo Nebesko, i tom radošću ćemo dobiti snagu da strele lukavoga koje svakoga časa lete ka nama, lako odagnamo od sebe.

 

A sa tom nadom će ljubav Božija koja je u nama da nas pripremi za put ka Večnoj Otadžbini, gde su sve Sile Nebeske, svi Sveti, i Majka Božija pred njima, čiji si ti blagi lik u ikoni, toboj naslikanoj, ovekovečio. Neka nam oči srca našeg neprestano gledaju tu lepotu, i njome se naslađuju, kako bi se već ovde zacarilo u nama Carstvo Nebesko, u koje neka se tvojim molitvama, Sveti Luka, i preselimo kada nas Gospod jednom pozove, pa da onda večno slavimo Boga u Svetoj Trojici: Bespočetnog Oca, Jedinorodnog Sina i Svesvetog Duha, kroz svu večnost beskonačnih vekova.

 

Amin.

BONUS VIDEO

Prilog o crkvi u Gotovuši