Sasvim neočekivano, mlada Somborka koja je u Beograd došla zbog studija prava obrela se na modnoj pisti, a u narednim decenijama je izgradila jugoslovensku scenu i danas se smatra pionirkom.
Sombor je dao mnogo toga istoriji Jugoslavije i Srbije, a jedan od njegovih najvećih dragulja bila je neponovljiva Tamara Bakić.
Poznata manekenka rođena je 1934. godine, a odrastala je u velikoj porodici. Kako je pričala, u njoj se uvek "znao red", na čemu je bila zahvalna.
Detinjstvo prekinuto ratom
Kao mala je najslađe uspomene stvarala sa svojom Njanjom, bakom koja je okupljala celu porodicu za krsnu slavu, odnosno na Svetog Nikolu, zatim na Božić i Uskrs, a potom i u somborskoj gimnaziji. Međutim, između dva dela svog detinjstva u Somboru, doživela je nezamislive strahove i patnju: s porodicom je tokom Drugog svetskog rata bila u mađarskom logoru u Bačkoj Palanci.
Po izlasku iz njega su se preselili u Beograd. Tu su dočekali – oslobođenje.
– I danas mi je u sećanje urezana slika koju sam prvu videla po izlasku iz podruma na ulicu - neopisivo slavlje ljudi iznad kojih su visile pokidane žice, a okolo pustoš od pokidanih stabala – prisetila se u jednom intervjuu.
Nakon oslobođenja, Bakići su se vratili u Sombor, gde je Tamara trenirala plivanje i postala šampionka Srbije, pohađala gimnaziju, išla na radne akcije uklanjanja ruševna i branja kukuruza.
Beograd ju je, međutim, i dalje dozivao, a ponovo mu se vratila kako bi studirala Pravni fakultet. Kako je njen otac bio pravnik, Tamara je bila uverena da će i ona provesti život baveći se pravom.
Manekenska karijera Tamare Bakić
Ipak, vanserijska lepota odvela ju je drugim putem posle studija.
Dara Spasojević, školska drugarica njene majke, koja je posedovala krojački salon u glavnom gradu, pozvala ju je 1958. godine da dođe na probu pred sajam mode.
– Želela je da uradi neke modele, a kako je često odlazila u Pariz i pratila modnu scenu, znala je kako treba da izgleda model za to. Za razliku od drugih devojaka koje su se doterale od glave do pete, ja sam došla onako kako se oblačim svaki dan, u ravnoj suknji do kolena i džemperiću. I odabrana sam – izjavila je Tamara Bakić jednom prilikom.
Bio je to prvi takav sajam priređen u Jugoslaviji, a reviju je režirao legendarni Bojan Stupica. Sve je pratilo tri hiljade ljudi, a među njima – Kristijan Dior!
Stizalo je sve više poziva i uskoro je modeling bio njen posao, a najčuvenija je bila kao muza slavnog dizajnera Aleksandra Joksimovića.
U modnu industriju ušla je s 24 godine i krajem pedesetih i tokom šezdesetih bila među pionirima jugoslovenske modne scene.
– Nekada smo i po mesec dana bili na putovanjima i divno smo se družili. Bile su to prave turneje, a mi reprezentacija Jugoslavije koja promoviše domaću modu u svetu koja je kod nas postajala sve ozbiljnija industrija sa autentičnim kreatorima kao što je Aleksandar Joksimović – ispričala je svojevremeno. – Bili su to nezaboravni dani, zlatno doba domaće mode koja je osvajala planetu.
Često je Tamara imala priliku da nosi najnovije kolekcije pred modnim magovima koji danas čine kičmu istorije svetske mode.
– Naše revije su gledale poznate ličnosti kao što je Iv Sen Loran, sa nekima smo se i lično upoznali kao što je reditelj Klod Leluš ili glumac Entoni Hopkins, provodili se u diskoteci koju su držali Džejn Birkin i Serž Genzbur, sreli se sa Brižit Bardo, pili šampanjac sa Diorom koji ga je otvorio u našu čast... Imala sam čast da upoznam Paka Rabana i da nosim njegov model na reviji – prisetila se.
– I danas se svi čude kako sam mogla da odbijem ponude modnih agencija iz Njujorka ili da kažem "ne" velikom Dioru. Ne mogu da shvate da je to bilo u vreme kada se u Jugoslaviji živelo svetski, a ceo svet nam je bio na dlanu. Mi smo zahvaljujući gostovanjima u inostranstvu donosili neke novitete koje smo tamo videli. Ne mislim samo na modu, nego na svakodnevni život. Tako sam bila slobodna da jednom predstavniku gradskih vlasti, posle povratka iz Pariza, predložim da se u srpskoj prestonici otvori dragstor. Tako je Beograd dobio prvi dragstor u Nušićevoj ulici – ispričala je manekenka.
Manekenski zakoni Tamare Bakić
Gradila ju je sa svojim saradnicima i koleginicama strpljivo, želela da prenese svoja znanja mlađim devojkama, a u jednom listu je svojevremeno izdvojila "20 razlog da žene između 18 i 25 godina ne odustanu od manekenskih ambicija".
Tu je, između ostalog, navela:
- Maneken mora da ima najmanje srednje obrazovanje. Mnogi imaju i fakultet. Jer, manekenski poziv nije večit, a još gore - nikad se ne zna dokle traje.
- Trudite se da budete šarmantni. Vaše krize su vaša stvar.
- Ne izigravajte zvezdu.
- Maneken ne radi nikakav izuzetan posao. Ako publika primeti i manekena, onda je to prijatno, ali ništa izuzetno.
- Mnoge devojke ne znaju kako se oblači kaput i navlače ga muški, preko glave. Ne znaju ni da se češljaju, šminkaju, kako da drže ruke i slično. Ipak, za dva meseca manekenskog kursa, nauče toliko da ih je posle teško prepoznati.
Aktivna i u trećem dobu
Na modnoj pisti Tamara Bakić je bila puna tri decenije, a njeni saveti i iskustvo bili su dragoceni i u manekenkinim poznim godinama.
Njih je provela vrlo aktivno, uživajući u svakom danu života, pa tako iz kuće nije izlazila ako prethodno ne uradi makar nekoliko vežbi.
– Nije mi problem da se penjem uz stepenice. Živim na sedmom spratu i neretko idem peške. Ako ne nosim neke stvari, do petog se popnem s lakoćom, a onda u sporijem tempu pređem i preostala dva. Mnogo pešačim, dnevno pređem četiri-pet kilometara. To je i prilika da se s nekim sretnem, sednem posle u neki kafić. Predstavnici moje generacije slabo šetaju, ali imam mlađe prijatelje koji mi prave društvo. Dok mi se greje voda za kafu, svakog jutra uradim vežbe pet tibetanaca. Prijaju mi – otkrila je jednom prilikom.
Preminula je 26. decembra 2021, u 88. godini, u Beogradu.
BONUS VIDEO
Srpska manekenka u najbogatijoj filmskoj industriji sveta