Jedna od najvećih legendi jugoslovenske kinematogradije imala je težak život, protkan strahovima zbog kojih nikad nije poželela da bude majka
Legendarna glumica Ružica Sokić godinama je gradila blistavu glumačku karijeru, pa ne iznađuje što je ostala upamćena kao vrsna glumica i žena koja je u glumi davala 200 posto sebe.
Likovima je davala poseban pečat, a njene replike iz brojnih filmova i serija i danas se rado prepričavaju. Iako je bila veoma popularna za života je ostala veoma prizemna i nije dozvoljavala da joj uspeh pomuti razum.
Odlično se nosila sa tumačenjem lirskih, komičnih i tragikomičnih uloga, naročito u savremenom repertoaru domaćih dramatičara i stranim delima avangarde i moderne dramaturgije i to sa 97 uloga u pozorištima, 28 televizijskih uloga, 57 u TV serijama, 199 radio-uloga i 51 ulogom na filmu.
Ružica je bila rođena 14. decembra 1934. u Beogradu kao kćerka trgovca i suvlasnika lista "Pravda" Petra Sokića. Kao dete se pridružila dečjoj grupi Radio Beograda, a nakon što je završila srednju školu upisala je Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju u klasi prof. Josipa Kulundžića.
Iako se na filmu prvi put pojavila 1957. godine ostala je upamćena po komediji "Tesna koža", nakon koje su se nizale i druge velike uloge poput Taske u "Zoni Zamfirovoj" i ulozi kume Anice u seriji "Greh njene majke".
Njen glumački uspeh nagrađen je i brojnim nagradama među kojima su: Prva nagrada na Jugoslovenskom televizijskom festivalu Bled 65, za ulogu u TV drami "Devojka sa tri oca", Srebrna arena u Puli za ulogu u filmu "Gorki deo reke", Sterijina nagrada za ulogu Mileve u "Krmećem kasu" A. Popovića, Statueta "Ćuran" za ulogu Mir-Jam u predstavi "Ranjeni orao" na Danima komedije u Svetozarevu, Zlatna arena u Puli za ulogu Gospave u "Čudo u Šarganu", Zlatna arena u Puli za ulogu u filmu "Užička republika", Zlatna kolajna za monodramu "Tebi", Sedmojulska nagrada Republike Srbije za životno delo, Nagrada "Žanka Stokić" i Nagrada za životno delo "Dobričin prsten", kao i mnoge druge.
Ružica je odrasla na Zvezdari sa ocem Petrom i majkom Vukosavom u porodičnom stanu u Bregalničkoj ulici. Još u osnovnoj školi je pohađala časove dramske sekcije, na kojima je posebno insistirao njen učitelj srpskog jezika i književnosti, koji je prepoznao njen urođeni talenat.
Slavna glumica imala je teško odrastanje, ratne godine provela je sama sa majkom u hladnoj kući svakodnevno gladujući i govorila da se otac vratio iz rata „maltene bos i modar“. Ali i to nije bio kraj agonije jer su mu posle oslobođenja oduzeta sva građanska prava, zbog čega su kao „reakcionarska“ porodica sledećih dvadeset godina delili svoj trosoban stan sa raznim sustanarima.
- Otac je voleo život, kafane, bio je boem. Držao je kasu u „Pravdi“ i voleo je da časti radnike, a kada je umro, jedan od tih ljudi održao je govor i rekao za njega da je bio „sirotinjska majka.“ To je tačno, bio je veoma duševan čovek i baš je stradao. Kada je došlo oslobođenje bilo je stvarno strašno, tako da mi je taj period detinjstva bio tragičan. Tata ništa nije radio, nije mogao da se zaposli. U trosoban stan ubacili su nam porodicu nekog frizera jer je to bila ruska formula stanovanja – ispričala je Ružica u intervjuu za Story 2006. godine.
- Ti ljudi iz sela Rušnja maltretirali su nas, naročito mog oca koji je zbog verbalnog delikta bio prokažen i zatvaran. Čak su i mene saslušavali, ali nisam dozvolila da mržnja nikne u mom biću. Nikoga ne mrzim, pa ni te ljude koji su mi uništili život.
Od ranog detinjstva glumica se suočavala sa velikim nesrećama. Nakon okupacije za vreme Drugog svetskog rata, od strane Nemačke, Ružičin otac bio je osuđen na smrt, ali je ipak oslobođen i uspeo je da se vrati u Beograd, gde su mu oduzeta sva građanska prava.
Ružica Sokić je uživala u srećnom braku s Miroslavom Lukićem, ali je, kako je jednom prilikom sama ispričala, odustala od majčinstva kako bi zadržala svoju slobodu, budući da je odrasla u vrlo teškim uslovima.
Najveći faktor koji je uticao na njen izbor da nikada ne postane majka bila je njena strast prema glumačkoj karijeri.
- Bojala sam se da zastanem, a i plašila sam se porođaja - ispričala je Ružica Sokić jednom prilikom.
Ružica je nedugo pre smrti bila u teškom stanju.
- Samo da me ne zaboraviš - bile su navodno poslednje reči Ružice Sokić pre nego što je preminula. Uputila ih je upravo svom suprugu, kako prenose brojni domaći mediji.
O poslednjim danima života dive jugoslovenskog glumišta govorio je njen suprug.
- Nije shvatala da je bolesna. Ni ja nisam prepoznao da je toliko bolesna. Imala je operaciju 2012. godine i usledila je neugodna situacija. Trebalo je da ode na rehabilitaciju, tada više nije igrala. Pokušala je da odigra još jednu predstavu u januaru 2013. godine. Mučila se s njom dosta. Nije mogla da se seti teksta, pa je imala šaptača - rekao je on svojevremeno i dodao:
- Bilo je jasno da se sa njom nešto dešava, ali smo mislili da je to donekle normalno za ljude u tim godinama. Nekad se to zove demencija, nekada Alchajmer. Hvala bogu, nije se dugo mučila. To su bolesti koje mogu da traju i da budu mučenje - preneli su domaći mediji.
Čuvar sećanja na lik i rad velike glumce, njen suprug, preminuo u 91. godini, ali je stigao da osnuje Fondaciju koja svakog 14. decembra, na dan rođenja Ružice Sokić, dodeljuje nagradu koja ima za cilj da podrži mlade stvaraoce i razvoj kulture.
Bonus video:
Glumica otkrila svoj najveći porok