Slavna pevačica morala je da nastupi samo mesec dana nakon najvećeg gubitka u životu, a ona je bila dovoljno hrabra da stane na scenu i posveti mu svaku notu
Blagica Beti Đorđević jedna je od najistaknutijih izvođačica džez i soul muzike na našim prostorima, a za vreme stare Jugoslavije spadala je u najveće muzičke zvezde Balkana.
Sa suprugom Slobodanom Bobom Đorđevićem i njegovim bendom je tokom šezdesetih nastupala u američkim klupovima u Zapadnoj Nemačkoj, a potom je u čuvenom hotelu "Jugoslavija" svake večeri ostavljala bez daha svojim glasom Beograđane.
Iza nje je velika karijera, kao i učešće na mnogim jugoslovenskim muzičkim festivalima, a proteklih godina je viđamo nešto ređe i svaki put nas oduševi svojom energijom, harizmom i beskrajnim muzičkim darom.
Za Bobu Đorđevića udala se kada je imala svega 17 godina, a tri kasnije je par dobio prvo dete – sina Branislava.
Ipak, uvek nasmejana Beti Đorđević imala je mnogo teških trenutaka u životu, a pre 2013. godine je ostala bez sina.
– Na groblju sam , gde sam drugo, kad me pitaju… Samo ja znam kako mi je. Nije mi lako da vam to objasnim... Pevam, a pre bih vrištala. Kroz svaku notu, kroz svaku pesmu izlazi moj bol. Ogromna bol – priznala je pevačica za Blic dve godine nakon tragedije.
Kako je otkrila, Branislav je otišao iznenada, a utehu je tražila u porodici koju je on ostavio iza sebe.
– Mog sina više nema… Umro je od srca. Imao je 47 godina. Iza njega je ostalo dvoje dece. Moja unuka Kristina, unuk Vladan i divna snaha Snežana – rekla je tada Beti.
– Iznenada. Danas imaš dete, sutra ga nemaš. Nisam znala kuda ću i šta ću sa sobom da uradim. Taj 17. juli 2013. ostaće urezan u moje pamćenje dok sam živa. Ima li nešto gore? Mog Branislava više nema. Nadživela sam svoje dete. Nisam izlazila iz kuće danima… – priznala je pevačica.
Ona se prisetila da je nedugo nakon što je izgubila sina morala da nastupi i to je, kao svaki profesionalac, učinila, a nastup je posvetila – sinu.
– Samo mesec dana posle njegove smrti, trebalo je da nastupim na Gardošu. Nastup je davno pre toga zakazan. Otišla sam u Zemun… Stala na binu. Aplauz, ovacije. U publici mnogo onih koji me se sećaju, znaju ko sam… Nisam izdržala... Mislila sam da ću ćutati o svom bolu zauvek. Rekla sam da taj nastup posvećujem sinu koji je umro. I otpevala „Crying Time”. To jer moj život od tada – vreme plakanja – rekla je Beti.
BONUS VIDEO
Realna priča - MIlić Vukašinović