Teška sudbina učinila je da u svom domu oseća veliku tugu, ali život ide dalje, pa je tako i ona morala da se privikne na samoću
Čuvena glumica Eva Ras gazi devetu deceniju svog života. Za nju se slobodno može reći da je život nije mazio, ali daleko od toga da u njemu nije bilo lepih trenutaka.
Porodični dom Eve Ras nalazi se u srcu Vračara, odmah pored Kalenić pijace, koja predstavlja mesto na koje glumica često ode da prošeta. Kada ga je uređivala vodila je računa o svakom detalju, jer je upravo u njeu pisala i priprema brojne uloge.
Nakon što su joj članovi porodice prerano preminuli, Eva Ras nema osećaj da više ima svoj dom, pa zato najmanje vremena provodi u svom životnom prostoru.
Nakon dva smrtna slučaja u porodici, Eva je počela da se u svom stanu oseća teskobno, zbog čega je često svaki dan izlazila u duge šetnje i razgovore sa poznanicima i slučajnim prolaznicima.
- Samo 45 dana od useljenja u ovaj stan, preminula mi je majka, a šest godina kasnije i ćerka Kruna. Tada sam odlučila da više ne razmišljam o domu, jer imam utisak kao da sam u hotelu. Ko god uđe u moj stan, kaže da mu se dopada enterijer. Valjda se oseća da je sva moja tuga utkana u njega. Ja sam morala više od pola stvari da bacim. Jer, kada se selite iz velikog stana u manji, onda morate da se rešite viška - kaže glumica i dadaje da joj nikada nije palo na pamet da napusti centar grada.
- Svi mi provincijalci hvatamo se za Vračar, obožavamo ga. Celo svoje imanje potrošila sam da bih ovde ostala. Ja sam pravi gradski čovek, uvažavam sve svoje komšije, kao i oni mene. Ali, srećemo se samo u hodniku ili liftu... Pošto ja nemam slavu jer sam Jevrejka, onda oni kod mene ne dolaze nikada - kroz smeh kaže Eva.
Zbog prirode posla, često je putovala po celom svetu, ali uglavnom nije donosila stvari koje bi je podsećale na ta putovanja, već samo slatkiše.
- Retko kad sam donosila stvari sa putovanja, nikada me to nije zanimalo. Ima nekoliko stvari koje sam kupila u inostranstvu, na primer set čaša u Njujorku, njih sam vukla po avionu kao budala jer tada nije bilo takvih čaša u Srbiji. Sad ih imate na svakom koraku.
- Luster u dnevnoj sobi kupila sam u Kini, koštao je dva ili tri evra, ne sećam se. Od Duška Radovića naučila sam da sa putovanja donosim samo kolače ili torte, pričao mi je da to najviše obraduje porodicu. I bio je u pravu. Dok su moji bili živi, uvek ih je zanimalo šta sam im od slatkiša donela s puta - priča glumica.
Glumica je svojevremeno ispričala i neke zanimljive priče o delovima nameštaja koji datira iz nekih prošlih vremena.
- Kad omladina, koja me inače voli, bude videla da još koristim ovaj stari telefon, neću im više biti zanimljiva. Imam prijateljice fosile koje još koriste ovakve fiksne telefone, plaše se zračenja iz mobilnog. Ovo je moj Šekspir, s njim živim. Kad god se uslikam sa mojim Šekijem i to objavim na Fejsbuku, dobijem puno lajkova. A krevet ima divnu priču.
Ras i ja smo bili u braku desetak godina, ali sve vreme spavali smo na podu. On je hteo poseban krevet, a ne ove od panel ploče. Tek kad je našao ovaj krevet iz pretprošlog veka, bio je zadovoljan. Otkad sam ostala sama, svim svojim mladim saradnicima koji se venčavaju nudim da odnesu ovaj krevet kao poklon, ali niko ga neće. Ne znam zašto - začuđeno je rekla Eva i potom nas odvela u malu sobu u kojoj se nalazi njen kompjuter.
- Ovde pišem romane. Pogledajte, molim vas, snobovi imaju tašne "Luj Viton", a ja imam zavesu. Moji prijatelji iz Pariza kupili su nešto u "Luj Vitonu", pa su dobili ovu zavesu na poklon. Kad su videli moje oduševljenje njome, dali su mi je na poklon - zaključila je glumica.