Borisa smo gledali u mnogim domaćim serijama u kojima je uvek znao da nam izmami osmeh na lice
Poznati glumac Boris Milivojević godinama je na domaćoj glumačkoj sceni. Gotovo sve njegove uloge bile su smešne, pa ga je publika takvog i zavolela - nasmejanog i veselog.
Ipak, kako i svi ostali ljudi i Boris je imao lepe i one manje lepe trenutke u svom životu, a kako je poznat kao veoma otvorena i iskrena osoba nije se libio da i ovog puta ispriča šta je to što ga je najviše mučilo.
- Nemam toliko posla, lično sebi najviše zameram što nemam veću porodicu, puno dece, takav utisak imam - rekao je glumac za "Blic".
Boris se nije nikada ženio i nema decu, a izgleda da je upravo to ono što ga najviše rastužuje i tišti.
Kada mu dosadi beogradski asfalt, gužva i buka Boris Milivojević pobegne iz grada u selo u okolini Beograda.
– Mir pronalazim u muzici, sedim i pravim muziku za kompjuterom. Radim malo oko kuće na selu, imam 20 ari placa, voćke, cepam drva. Voćke su samo za mene, ništa na veliko. Kubura se bavi biznisom, a ja ne, tako da nećemo sarađivati - rekao je Boris, te se dotakao drugog dela kultnog filma “Munje”.
– Mare je omatorio, džangrizav je, digao je ruke od stvari koje je voleo kao klinac, kao što radi većina ljudi, ali ne treba odustajati ni od čega, pogotovo od svojih snova. Smara ga svakodnevica, svega mu je preko glave. Ne odustajte od svojih snova, iako živite u Srbiji. Mi stalno odustajemo od sebe, imam utisak da je to tako i kod mene. Nisam mnogo morao ni da glumim. Prepoznajem sve to – istakao je glumac, a nas je zanimalo koliko su se Boris, Sergej Trifunović i Nikola Đuričko promenili posle 23 godine.
– Te promene su možda uočljive manje ili više, ali osim nekog iskustva, nema ničega više. Toliko puno uspomena imamo privatno, Sergej i ja, Nikola i ja smo odrasli zajedno, znamo se 40 i nešto godina, šta da kažem. Kada je u Srbiji, vidimo se nakratko, sada je ponovo u Americi. Kada imaš porodicu, razne druge obaveze, ne možete da stignete da budete zajedno 24 sata kao klinci. Menjaju se stvari - rekao je Boris, koji i dalje kritikuje sebe.
– Gledam greške, govorim sebi “jao na šta ličim”, ne vredi, tražim loše stvari. Bez obzira na to što vidim sve te neke mane, priča mi je odvukla pažnju, gledam šta će tim ljudima da se desi. Film mi je toliko zanimljiv, moram da priznam da sam se iznenadio da je to moguće uopšte – istakao je glumac i dodao:
– Sergej kada je tu, on onemogući da bilo šta bude anegdota osim njega, to je već anegdota sama po sebi.
U drugom delu “Munja”, u klubovima se sluša novokomponovana muzika, a Boris kaže da nije ljubitelj današnjih hitova.
– Ne slušam, ne dira me, ne sviđa mi se. Od devedesetih do danas se ništa nije promenilo. Prežvakan je retro. Tada je došlo do hip-hopa, pojavio se tehno i vrti se ukrug. Seljana koja se između pojavljuje kao pop, ne pije mi vodu, deluje mi površno, ali tu ne mogu ništa – rekao je glumac, te smo ga pitali šta on voli da pusti u svoja četiri zida:
– Razne stvari, nemam specijalan žanr, samo mi se ne dopada ovo što je popularno.
Boris je u šali rekao da mu je bilo teško da izađe iz uloge Mareta, te smo ga pitali da li je to čest slučaj s likovima koje igra.
– Glumci su uvek u opasnosti da odigraju nešto što je malo bolje od njih i da to dožive kao sopstveni uspeh i kao deo sebe, to može da bude pogrešno jer odlutaš. Mi svi glumimo život ili imamo ideje o životu, svi to radimo, ali glumci su u posebnoj opasnosti jer stalno igraju druge likove, lako može da se poludi. Nema tih para i ne treba mnogo glumiti, već smo svi glumci - jasan je glumac.